Knjiga „Moj život“ Petra Drugog Karađorđevića, Beleške kralja izgnanika

Nepoznate fotografije i dokumenti u novom izdanju „Mog života“ Petra Drugog Karađorđevića. Svedočanstvo o ljudima i događajima koji su obeležili prvu polovinu 20. veka

POVODOM državne sahrane Petra Drugog Karađorđevića, njegove supruge kraljice Aleksandre i njegove majke kraljice Marije, koja će se održati u nedelju na Oplencu, izdavačka kuća „Evro-Đunti“, u saradnji sa kraljevskim dvorom, objavila je memoare poslednjeg jugoslovenskog kralja.
„Moj život“ Petra Drugog Karađorđevića predstavlja svedočanstvo o ljudima i događajima koji su obeležili prvu polovinu dvadesetog veka. Luksuzno izdanje, na srpskom i engleskom jeziku, sadrži mnogo autentičnih fotografija i faksimila originalnih dokumenata, koji do sada nisu objavljivane. Među njima su oni koji se odnose na period Drugog svetskog rata, egzil, posetu Velikoj Britaniji i Bliskom istoku, kao i na zvaničnu državnu posetu Americi 1942, kada se kralj u više navrata susreo sa predsednikom Ruzveltom, govorio u američkom Kongresu, video sa Nikolom Teslom, što je imajući u vidu političke prilike u zemlji posle 1945. godine, sasvim nepoznat materijal našoj javnosti.
- U memoare je ugrađeno više od 250 fotografija koje prate tekst, od kojih veliki broj nije nikada objavljivan - kaže, za „Novosti“, mr Dušan Babac, priređivač memoara i član Krunskog veća. - Takođe, u knjizi se nalazi nekoliko dokumenata iz arhiva princa Aleksandra, među kojima bih izdvojio onaj kojim predsednik vlade Ivan Subašić vrši pritisak na kralja da prihvati namesništvo, pozivajući se pri tome na zahteve velikih sila, u prvom redu Sovjetskog Saveza i Amerike, kao i dokument od 8. avgusta 1945. kojim kralj Petar ukida namesništvo i ponovo preuzima sve kraljevske prerogative.

TRAGIČNA LIČNOST

MEMOARI Petra Drugog Karađorđevića prvi put su objavljeni na engleskom 1955. godine, a u bivšoj Jugoslaviji 1990 - kaže Dušan Babac. - Od tada je prošlo 23 godine, a SFRJ se raspala na veoma sličan način kao i Kraljevina Jugoslavija, čime je višedecenijska propaganda protiv kr alja Petra Drugog izgubila svaki smisao. Čitanje ovih memoara danas pruža mogućnost drugačijeg poimanja ove, u svakom pogledu tragične istorijske ličnosti.
Naš sagovornik tvrdi da je posle objavljivanja dve knjige Branislava Gligorijevića o kralju Petru Drugom, i iščitavanja memoara drugih savremenika, među kojima i Milana Stojadinovića, ono o čemu se govori u ovoj knjizi zaista verodostojno. Petar Drugi govori o svom odnosu sa Ruzveltom, Čerčilom, engleskim kraljem Džordžom Šestim, ali i drugim domaćim i stranim političarima toga vremena, kao i događajima koji su se ticali Jugoslavije.
- Memoari su lični, jer i kada govore o istorijskim ličnostima i događajima, prikazuju ih iz vizure autora. Ono što svaki čitalac koji prilazi memoarima bez predrasuda na prvi mah može da primeti je da su pisani veoma iskreno, što inače nije svojstveno ovoj vrsti literature.
U ovom izdanju posebno je zanimljiv opis kako je Petar Drugi proveo godine od završetka memoara, koji sežu do pogubljenja generala Draže Mihailovića. Kralj je od tada bio svestan da se neće vratiti u otadžbinu, pa je prestao da piše memoare. Ipak, nastavio je da prikuplja dokumenta i svoju prepisku, što je uvršteno u ovu knjigu.
- Ovo delo pruža mogućnost da se bolje shvati splet okolnosti i događaja koji su doveli do promene državnog i društvenog uređenja u našoj zemlji. U njemu nema revolucionarnih novosti, ali nam pomaže da shvatimo u kojoj meri se istorija ponavlja, naročito ovde na Balkanu, da čak možemo da prepoznamo i obrise okvira međunarodne politike koja je danas aktuelna - zaključuje Babac.

D. MATOVIĆ


-Knjigainfo

Prirodnjački muzej dobitnik nagrade za muzej godine 2012.

BEOGRAD - Prirodnjački muzej u Beogradu dobitnik je prestižne nagrade "Mihajlo Valtrović" za muzej godine, za izuzetne rezultate u radu postignute tokom protekle godine.

Nagradu je dodelilo Muzejsko društvo Srbije - udruženje muzeja i muzejskih profesionalaca Srbije, na svečanoj skupštini u Nišu, održanoj 17. maja.
"Ova nagrada predstavlja veliko priznanje zaposlenima muzeja, koji u nedostatku izložbenog prostora i decenijama u privremenom smeštaju postižu izvanredne razultate. Zaposleni Muzeja su ponosni što je prepoznato veliko zalaganje na polju muzeologije, zaštite prirodnih i kulturnih dobara Srbije, kao i njihove promocije", stoji u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.

Prirodnjački muzej, osnovan 1895. godine, jedna je od najstarijih kulturno-naučnih institucija u Srbiji, koja čuva 120 zbirki sa više od 1.500.000 primeraka iz sveta prirode.
Nedostatak adekvatnog prostora muzej nadoknađuje povećanjem broja izložbi, podizanjem interesovanja u javnosti i interaktivnim radom sa posetiocima.

Tokom prošle godine u Beogradu i 11 gradova Srbije muzej je realizovao 18 izložbi sa ukupno 283.603 posetilaca, čime je ostvarena rekordna poseta u poslednjih 10 godina.

Muzej je učestvovao u Noć muzeja, Danima evropske baštine, Danima Beograda i Noći slepih miševa.
U okviru svoje redovne delatnosti stručnjaci muzeja rade na zaštiti više značajnih lokaliteta i drugih prirodnih dobara "in situ": paleontoloških lokaliteta "Gluvi potok", Gornja Prebreza, Nosak, "Buštranje", Babušnica - Valniš, Kostolac, kao i bioloških lokaliteta.

Zaposleni muzeja pribavili su tokom 2012. godine 30.287, preparirali 15.513, a konzervirali 3.093 primerka iz zbirki. U elektronsku bazu podataka izvršeno je 10.912 unosa.

U cilju popularizacije prirode Srbije tokom 2012. publikovano je 49 naučnih i stručnih radova od strane zaposlenih.
Muzej je prošle godine objavio šest publikacija: "Drvo ili život sam", "Srpsko jezero", "6 nogu", "Muzeji u javnosti, javnost u muzejima", "Bulletin of the natural History muesum", "Volume 5".

Značajan broj kustosa Prirodnjačkog muzeja uključen je u rad na međunarodnim i nacionalnim projektima zaštite prirode.
Muzej je realizovao i više stručnih predavanja i promocija knjiga. U Muzeju, vrtićima i školama za decu sa invaliditetom održane su 24 kreativne radionice, a o muzeju tokom prošle godine objavljena su 354 medijska priloga.


-TANJUG

Sutra 10. "Noć muzeja" - u Beogradu više od 115 sadržaja

BEOGRAD - Deseta "Noć muzeja" biće održana sutra u više od 150 kulturnih institucija u 68 gradova i mesta u Srbiji, a u Beogradu posetioce od 18 do dva sata posle ponoći očekuje više od 115 sadržaja na 60 lokacija.

U "Noći muzeja" svoja vrata otvorće nova zgrada Jugoslovenske kinoteke i predstaviti tri bioskopske sale, kolekciju filmova i kinematografske opreme. Tom prilikom moći će da se vidi štap Čarlija Čaplina, originalna kamera braće Limijer i upečatljiva muzejska zbirka koja čuva dokaze o počecima fotografije i filma na ovim prostorima.

Narodna biblioteka Srbije, koja se prošle godine priključila popularnoj manifestaciji, ovoga puta, uz slogan "Da nam živi, živi rad", poziva sve u radnu akciju, da od pasivnih posmatrača postanu aktivni brigadiri i urede park oko nacionalne biblioteke. Gosti biće nekadašnji brigadir, poznati glumac Ivan Bekjarev i pevačica Slađana Milošević koja će izvesti performans "Seks i predrasude - Komisija za ispitivanje ljubavnih slučajeva".

Tradicionalno u 18 časova sa Vojnog muzeja na Kalemegdanu oglasiće se fanfare, a odmah zatim ispred Stambol kapije biće priređen zanimljiv spektakl "Mala fabrika efeketa" uz igru vatrom, vodom, maglom i svetlošću. Instalacija od vrbovog pruća i grančica formiraće oblik ušća Save i Dunava, a kulminacija je stapanje boja zastava Nemačke i Srbije u svetlosti izmaglice.

U Etnografskom muzeju posetioce očekuje čudesan svet bajki, u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić" 40 dela savremene brazilske umetnosti, u Narodnom muzeju izložba jugoslovenske karikature 20. veka, u Muzeju primenjene umetnosti oko 100 pari ženske obuće iz perioda 19. i 20. veka, u Istorijskom muzeju Srbije izložba "Dve dinastije - Karađorđevići i Obrenovići", a u Domu Vojske Srbije postavka "Sto dela iz kolekcije Đure Popovića".

PTT muzej je pripremio izložbu "130 godina telefonije u Srbiji" koja obuhvata period od uspostavljanja prve telefonske linije i prvog telefonskog razgovora u Srbiji do danas, i predstavlja svedočanstvo da je pošta bila i ostala jedan od glavnih nosilaca tehnološkog razvoja.

"Telefonski vremeplov" u "Noći muzeja" dodatno će obogatiti program Kulturno umetničkog društva "Đoka Pavlović" Pošte Srbije, koji će u originalnim nošnjama iz 19. veka, pesmom i igrom dočarati ambijent na dvoru kneza Mihaila.

Kuriozitet jubilarne "Noći muzeja" jeste muzej na otvorenom - Novo groblje, gde će zainteresovani imati priliku da obiđu spomenike, pogledaju skulpture autora svih generacija i saznaju pojedinosti o Petru Kočiću, Jovanu Cvijiću, Iliji Milosavljeviću Kolarcu, Đuri Daničiću...

Muzej istorije Jugoslavije otvoriće sve svoje prostore, podsetiti Beograđane na proizvode fabrika "Končar, "Iskra", "Jugokeramika", a dizajnerski kolaži i autentična scenografija prisutne će vratiti u zenit stare Jugoslavije. Uz podršku GSP-a, koji ove godine prvi put ucestvuje u "Noći muzeja" sa postavkom "120 godina javnog gradskog prevoza u Beogradu", na svakih pola sata od 18 do dva časa iza ponoći, autobusi će prevoziti posetioce na relaciji Slavija - Senjak.

Autobusi će kretati sa Slavije i voziti do Narodne biblioteke, Muzeja Crvene zvezde, Konaka Kneza Miloša, Muzeja 25. maj, Arhiva Jugoslavije, Muzeja afričke umetnosti pa sve do Kuće kralja Petra.

Kako bi se izbegli redovi, organizatori manifestacije preporučuju da se ulaznice kupuju u pretprodaji, koja traje još danas, i to po ceni od 400 dinara, dok će karte sutra koštati 450 dinara.

Nacionalni sponzor ovogodišnje "Noći muzeja" je "Viasat History" kanal. Prijatelj jubileja je kompanija "Telekom Srbija" sa brendom MTS, a beogradski sponzor "Koka Kola".

"Alpha bank" će kao jedan od sponzora manifestacije organizovati prateći program u Etnografskom muzeju i Narodnoj biblioteci Srbije.


-TANJUG

Bruknerova simfonija u ciklusu Vremeplov Filharmonije

BEOGRAD - Beogradska filharmonija pod dirigentskom upravom svog šefa dirigenta Muhai Tanga održaće večeras u Kolarčevoj zadužbini koncert iz ciklusa Vremeplov na kome će izvesti Četvrtu simfoniju Antona Bruknera.

U ciklusu Vremeplov Filharmonija je na dva koncerta izvela dela različitih pravaca 20.veka, potom Baroka, Klasicizma i završava sezonu Romantizmom, simfonijom austrijskog kompozitora Bruknera (1824 -1896) koja i nosi naziv "Romantična".
Kako je najavila Beogradska filharmonija, na koncertu kojim ulazi u završnicu sezone izvešće Četvrtu simfoniju, jednu od najizvođenijih dela Bruknera koja prema rečima samog autora ne asocira na romantičnu ljubav, niti na romantizam u muzici, već na srednjevekovne romanse i poeziju tog doba.

Prema rečima dirigenta Tanga, koji će i naredne sezone predvoditi Beogradsku filharmoniju, program koji radi sa orkestrom je sve ambiciozniji. "Posle Vagnera i Štrausa, čija smo kapitalna dela radili u toku sezone, pred nama je i Bruknerova simfonija, a za sam kraj sezone očekuje nas Betovenova Deveta, kojom ćemo obeležiti devedeseti rođendan Filharmonije", rekao je Tang a prenosi Filharmonija.

Kineski dirigent Tang je šef-dirigent Beogradske filharmonije od 2010. godine. Muhai Tang je umetnički direktor Šangajske filharmonije i Simfonijskog orkestra Džeđanga iz Kine. Od septembra 2009. godine, preuzeo je i ulogu glavnog gostujućeg dirigenta Hamburškog simfonijskog orkestra.

Međunarodna štampa ga predstavlja kao pravog lidera, dirigenta koji pronalazi balans između muzike, orkestra i publike. Smatra se da iz orkestara sa kojima sarađuje izvlači solistički potencijal svakog pojedinca, i da autoritetom koji poseduje dovodi orkestar do vrhunskih dometa.


-TANJUG

Noć muzeja u Novom Sadu: 80 programa, 40 lokacija

NOVI SAD - Jubilarna deseta Noć muzeja u Novom Sadu biće održana u noći između 18. i 19. maja, od 18 sati do dva sata posle ponoći, a za to vreme Novosađani će na 40 lokacija moći da vide 80 različitih programa.

Porparolka Noći muzeja u Novom Sadu Goranka Jendak-Maksimović rekla je Tanjugu da su posebne programe za Noć muzeja pripremili svi muzeji u Novom Sadu, svi galerijski prostori i alternativni prostori na teritoriji šireg centra grada, Petrovbaradinske tvrđave i Podrgrađa.
"Novina ovogodišnje Noći muzeja biće to da će zainteresovani građani imati mogućnost da uđu u unutrašnjost sata na Petrovaradinskoj tvrđavi i vide kako se navija i kako u stvari izgleda najstariji satni mehanizam na toku Dunava", rekla je.

Po njenim rečima, po prvi put se za Noć muzeja priprema i prigodan program na najstarijoj novosadskoj pijaci - Ribljoj pijaci, koja će raditi u potpuno neuobičajeno vreme, u noćnim satima, a pijačna ponuda će, kako je istakla, biti "obogaćena muzičkim programom na samim tezgama".
"Interesantni će biti i programi koje priprema Vojska Srbije, odnosno Rečna flotila u kasarni na Limanu gde će po prvi put za javnost biti otvorena spomen soba koja je napravljena po ugledu na unutrašnjost broda. Osim toga zainteresovani će imati priliku da obiđu i pravi ratni brod - brod Šabac, koji će u subotu pristati u Novom Sadu i na kome će biti postavljena izložba oruđa i oružja sa svih kontinenata koje su prikupljali kapetani sa početka 20. veka", najavila je portparolka novosadske Noći muzeja.

Goranka Jednak-Maksimović je kazala da će, kao svojevrsan vid obeležavanja jubilarne desete Noći muzeja, svi posetioci čija ulaznica se bude završavala brojem deset od organizatora dobiti neku nagradu.

Ulaznice za Noć muzeja u Novom Sadu mogu se u pretprodaji, po ceni od 350 dinara, kupiti u svim novosadskim ekspoziturama OTP banke ili na prodajnim mestima "Gigstix" u Pariskom magazinu, u knjižari "Bulevar buks" na Bulevaru oslobođenja, u Serendipiti knjižari koja se nalazi na Spensu, te u kafeu "Makijato u Tržnom centru "Merkator", dok će na dan manifestacije ulaznica koštati 400 dinara. Ulaznice važe za svih 40 lokacija.


-TANJUG

Otvoren 12. Festival harfe

BEOGRAD - Ovogodišnji, 12.međunarodni festival harfe otvoren je večeras u Etnografskom muzeju koncertom beogradskih umetnica harfistkinje Gorane Ćurgus i violinistkinje Edit Makedonske.

Francuski harfista Nikolas Kadore, koji je trebalo svečano da otvori 12.međunarodni festival harfe prvim od dva koncerta u Etnografskom muzeju, nije doputovao u Beograd, jer se razboleo od gripa.

Brojna publika ostala je tako uskraćena za prvi susret sa solo harfistom Komične opere u Berlinu, saradnikom Berlinske filharmonije, Orkestra Ciriške opere, koji na svojim koncertnim nastupima predstavlja keltsku muziku, obojenu uticajima klasične muzike i improvizacije. Ljubitelji nežnog zvuka žičanog instrumenta posebnog oblika koji čini 46 do 48 žica napravljenih od ovčijih i goveđih creva i metala, poznatog iz vremena stare Grčke i Egipta, prve festivalske večeri slušali su samo domaće umetnice.

Festival harfe pokrenulo je Udruženje harfista i prijatelja harfe Srbije osnovano 2000. godine, zahvaljujući njima dvanaestu godinu u kontinuitetu beogradska publika uživa u prelepim zvucima harfe u izvođenju najboljih harfista u Srbiji i svetu.

Prve festivalske večeri u Etnografskom muzeju nastupile su harfistkinja Ćurgus i violinistkinja Makedonska progarmom koji se veoma retko čuje na koncertnoj sceni. One su izvele popularnu muziku Petra Iljiča Čajkovskog iz baleta "Labudovo jezero" i "Krcko Oraščić", "Meditaciju" Johana Sebastiana Baha u obradi Sarla Gunoa, "Ljubavni pozdrav" Edvarda Elgara, "Labudova reka" Stefana Fostera,"Amerikanac u Parizu" Džordža Geršvina, "Tango" i "Segedilja" Karlosa Salcede i premijerno kompoziciju Mirjane Živković "Ađitato".

Ugledna srpska kompozitorka poklonila se publici koja je toplim aplauzom pozdravila nadahnuto izvođenje moderne ali veoma komunikativne kompozicije koju su dve koleginice u orkestru Narodnog pozorišta, Ćurgus je solo harfistkinja, a Makedonska koncertmajstor, izvele u skladnom dijalogu.

Na 12.međunarodnom festivalu harfe nastupiće turska harfistkinja Širin Pandžarolu koja će, pored klasičnog repertoara, izvesti i muziku koja predstavlja instrumentalno nasleđe turskog naroda. Zatim će nastupiti umetnice iz Srbije harfistkinja Ivana Pavlović i violončelistkinja Kristina Sabo Tokodi sa gošćom koncerta harfistkinjom Milenom Stanišić, ruska harfistkinja Vasilisa Luščevskaja.

Majstorske radionice održaće harfistkinja iz SAD Karol Meklaflin koja je nastupala u svim važnim svetskim koncertnim dvoranama, srpska harfistkinja Milena Stanišić, predavač na FMU i harfista iz Engleske, Frenk Sternfeld profesor Rojal koledžu u Mančesteru.

U petak, 17. maja, na zatvaranju festivala, u Galeriji fresaka na koncertu pod nazivom "Harfa i harfa" nastupiće domaće harfistkinje Staša Mirković Grujić i Ivana Pejoska sa gostima Aleksandrom Radulovićem, udaraljke, violinistom Mladenom Drenićem i dečjim horom Horislavci.

Ulaz na sve koncerte 12.međunarodnog festivala harfe je besplatan.


-TANJUG

Konkurs za učešće u filmskom projektu

Ekipa projekta „Omnibus Video V. Poezija“ raspisuje konkurs za glumce u ovom i svojim budućim projektima. Za glumu ne postoji novčana nadoknada.

Konkurs važi za muške i ženske osobe od 20-40 godina – profesionalne glumce, amatere kao i ljude koji se nisu bavili glumom ali to žele. Snimanja se odvijaju u Beogradu, ali mogu se javiti i osobe iz drugih mesta jer se može dogoditi da bude potrebe za snimanjima i u njima.

Vaše prijave slažemo u arhivu i javljamo vam se po potrebi tokom narednih godina. Konkurs je stalno otvoren.

PROCEDURA PRIJAVLJIVANJA:
Na Facebook stranicu https://www.facebook.com/omnibusvideovpoezija ili e-mail nekolikopasapoimenudzon@gmail.com pošaljite:

1) Podatke: Ime i prezime, datum i mesto rođenja, mesto življenja, visinu, i kontakt podatke. Po želji pošaljite link do Facebook profila ili profila na nekoj drugoj društvenoj mreži, ili sajta/bloga ukoliko ga imate.

2) 2-3 fotografije lica i 1-2 fotografije na kojima se vidite celi.

3) Link do videa na kome glumite ili, ako nemate takav snimak, gde radite nešto drugo. Ovo nije obavezno poslati, ali je preporučljivo.

4) CV koji se odnosi na glumu (ukoliko se niste bavili glumom ovo ne šaljete). Navedite u CV-ju i ako imate neke posebne veštine (pevanje, sviranje, ples, i druge najrazličitije stvari koje se mogu iskoristiti u filmu). Ukoliko se bolje snalazite u nekom određenom filmski žanru (drama, komedija, akcija…) ili tipu lika (ozbiljna osoba, vesela osoba, telohranitelj, poslovni čovek, umetnik  i sl), navedite to takođe.

O PROJEKTU:

Projekat „Omnibus Video V. Poezija“ pesnikinje i video autorke Natalije Ž. Živković niz je poetskih filmova zasnovanih na njenoj regionalno nagrađenoj knjizi „U aorti mog srca“. Filmovi su prikazivani na oko 30 književnih i filmskih festivala u ex-Ju, Španiji i Argentini kao i na više televizija, a neki od filmova su i nagrađivani. Poetski filmovi prepliću poetiku nadrealizma s elementima urbane svakodnevnice.

web stranice projekta:

https://www.facebook.com/omnibusvideovpoezija
http://www.youtube.com/user/videoVpoezija
http://uaortimogsrca.blogspot.com/

Predstava "Izbiračica" kao melanholični vodvilj

BEOGRAD - Komedija Koste Trifkovića "Izbiračica", u režiji Nikole Zavišića, biće premijerno izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu 14. maja na velikoj sceni, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.

V.d. upravnika Dejan Savić istakao je da NP radi po planu i da oseća kao privilegiju što ova republička ustanova kulture može da ostvari svoj repertoar, dodavši da ga ne raduje situacija u gradskim pozorištima koja se muče da nabave sredstva.

Savić je izjavio da u NP mora da postoji za svakoga po nešto, od antike do savremenih komada, a da se posebna pažnja poklanja nacionalnoj literaturi, jer je značajna i edukativna uloga pozorišta, napominjuću da kod nas samo 14 posto ljudi posećuje dramske i svega tri posto operske predstave.

Komad iz 19. veka "Izbiračicu" opisao je kao lep i duhovit tekst i izrazio uverenje da će se moderno režirana predstava dugo igrati.

Uloge tumače Anastasia Mandić (Malčika), Dragan Nikolić Gidža (Sokolović), Aleksandra Nikolić (Jeca, njegova žena), Sena Đorović (Saveta, njihova nećaka), Zoran Ćosić (Timić), Ivana Šćepanović (Kata, njegova žena), Tamara Stošić (Milica, njihova kći), Ivan Bosiljčić (Branko, žurnalista), Darko Tomović (Štancika), Milorad Mandić (Tošica).

V.d. direktora Drame NP Spasoje Ž. Milovanović podsetio je na uspešnu verziju "Izbiračce" od pre 20 godina (sa Vesnom Trivalić kao Malčikom), ističući da nova postavka ima "zadivljujući koncept" i da je zato prebačena sa male na veliku scenu.
"Ovo je začudna i moderna groteska koja ne robuje navici u pristupu poznatom delu naše baštine", rekao je on.

Milovanović je dodao da je predstava koprodukcija sa pozorištem "Bora Stanković" iz Vranja, iz čijeg je ansambla glumica Stošić, objasnivši da je to deo nastojanja NP da pomogne uglednom teatru čija je zgrada stradala u požaru.

Reditelj, koji potpisuje i scenografiju sa Mirašem Vuksanovićem i dizajn svetla sa Miodragom Milivojevićem, podsetio je da je u NP radio komediju Oskara Vajlda "Važno je zvati se Ernest" koja je radikalno drugačija od klasičnih postavki i ocenio da se "Izbiračica" nadovezuje na taj proces.
"To je nešto još luđe, uzbuđivo je i za moje standarde, a ja se uvek trudim da odem dalje i budem drugačiji", rekao je on, zahvaljujući se ekipi koja ga je pratila na tom putu.

-TANJUG

Izvedena obnovljena postavka "Don Kihota" Vasiljeva

BEOGRAD - Obnovljena postavka baleta "Don Kihot" čuvenog ruskog igrača i koreografa Vladimira Vasiljeva izvedena je večeras na Velikoj sceni Narodnog pozorišta povodom Svetskog dana igre.

Na praznik igre, koji je UNESCO ustanovio 1982. godine na dan rođenja tvorca modernog baleta Žan-Žorž Novera, u svim svetskim pozorištima pre predstave čita se poruka poznate ličnosti u svetu igre.

Ovogodišnju poruku napisao je Lin Hvai-min, osnivač i umetnički direktor Baleta "Kapija oblaka" sa Tajvana.

Pre početka predstave "Don Kihot" pročitana je njegova poruka u kojoj ističe da igra govori o radosti, strahu i željama, govori o nedodirljivom, otkriva stanje uma, narav i karakter ljudi. Ples je dragocen, on je metafora samog života, poručio je tajlandski umetnik.

Specijalni gost nacionalnog teatra Vasiljev pozdravio je beogradsku publiku koja je već imala to zadovoljstvo da popularni balet Ludovika Minkusa po istoimenom romanu Miguela de Servantesa gleda u njegovoj koreografiji koju je postavio 2007. godine.

Za slavnog umetnika Vasiljeva, internacionalnu igračku zvezdu i slavnog koreografa, za koga je drugi velikan igre Moris Bežar rekao da nikada nije video igrača poput njega koji ima sve: virtuoznost, tehniku, dramski talenat, višestranost i snagu, balet "Don Kihot" je najznačajniji klasični balet.
"Veoma sam srećan što će na vašoj sceni ponovo da se igra balet koji ja najviše volim od svih klasičnih baleta, 1962.godine debitovao sam u "Don Kihotu" u Boljšom teatru a potom sam mnogo puta igrao, to je jedini balet od celokupnog klasičnog repertoara koji se u Boljšom teatru bez prekida igra 113 godina, svi drugi su postavljani pa prekidani, ovaj ne", ispričao je Vasiljev.

Gost Narodnog pozorišta povodom Svetskog dana igre obnovio je svoju postavku "Don Kihota" sa ciljem da objedini igru, glumu i muziku u jedinstven praznik igre.

Predstava u kojoj nije dovoljno dobro se okretati, igrati na prstima, u kojoj svaki igrač na sceni mora da bude i vrhunski glumac, orkestar i dirigent da u "stopu" prate dešavanja na sceni, imala je i dva glavna aktera.

Solistkinja Baleta Narodnog pozorišta Bojana Žegarac posebno je nadahnuto igrala Kitri jer je pre početka predstave saopšteno da je dobitnica nagrade "Radomir Vučić" koju Narodno pozorište dodeljuje mladim, talentovanim baletskim igračima do 28. godine života za ostvarene solističke ili glavne uloge iz svog repertoara.

Nagradu je uručio Vasiljev po završetku predstave.

Žegarac je nagrađena za značajna ostvarenja u mnogim baletskim predstavama među kojima i "Don Kihot" u kome sa Jovanom Veselinovićem (Bazil) igra glavnu ulogu.

Prisustvo Vasiljeva, Svetski dan igre kao i igra dvoje dobitnika visokih baletskih priznanja Žegarac i Veselinovića koji je danas dobio nagradu Terpsihora Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, učinili su večerašnju obnovu praznikom klasičnog baleta.

U predstavi je učestvovao celokupni ansambl baleta i Orkestar Narodnog pozorišta kojim je dirigovala Vesna Šouc.Dekor je uradio Boris Maksimović a kostime Olga Mrđenović.

-TANJUG

Andrićeva "Gospođica" premijerno u JDP-u

BEOGRAD - Predstava "Gospođica" po romanu Ive Andrića u dramatizaciji Marka Foteza i režiji Gorčina Stojanovića biće premijerno izvedena 26. aprila na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavila je danas direktorka Tamara Vučković.

To je naša treća premijera u ovoj sezoni, a još jedna je u pripremi i to iz sopstvenih sredstava", istakla je ona na konferenciji za novinare, zahvalivši se sponzorima i prijateljima kuće na pomoći.

Fotez je dramatizaciju uradio pre 50 godina. Prema svedočenju njegove udovice, dramske umetnice Marije Crnobori, Andrić je dao saglasnost na tekst, ali on sticajem okolnosti nikada nije izvođen.

Stojanović, koji je i umetnički direktor JDP-a, izjavio je da mu je gospođa Crnobori pre dve godine dala tekst i da je odmah pomislio da je to nešto za njega kao reditelja, a takođe za Natašu Ninković kao glumicu.
"Taj komad treba igrati zato što živimo u vremenu u kojem su finansijske špekulacije dominantan oblik poslovanja i bivstvovanja, ponovo, posle nekoliko decenija kada smo bili van tog sveta", rekao je on.

Dodao je da Gospođica (Rajka Radaković) kao karakter "svojom slojevitošću osvetljava i one delove nas samih koji su zatomljeni, one tamnije strane, duboku čovekovu usamljenost u metafizičkom smislu".
Reditelj je ocenio da je ovaj "duboko psihološki utemeljen roman, koji ima i socijalni gest i društveni značaj, istovremeno vrlo sceničan".

"Andrićeva rečenica zahteva posvećenog glumca. Na površini je mirna, ali je ispod toga uzbudljiva. Trudili smo se da se to na sceni čuje i oseti. Pomoglo nam je vešto sažimanje vremena i radnje u Fotezovoj dramatizaciji", istakao je on.

Ninkovićeva je zahvalila na poverenju i privilegiji da se mesec i po dana bavi divnim i mudrim Andrićevim mislima.
"U početku sam bila malo skeptična. Na osnovu romana nisam videla živu predstavu, ali dramatizacija mi se svidela. Već od prve čitajuće probe imala sam osećaj na kom putu treba da budem", izjavila je ona.

U velikom glumačkom ansamblu su Vojislav Brajović, Nataša Tapušković, Srđan Timarov, Jasmina Avramović, Milan Marić, Marko Baćović, Vesna Stanković, Anđelika Simić, Stefan Bundalo i Dejan Dedić.

Gotovo svi su izrazili zadovoljstvo radom u lepoj atmosferi i osećaj da će nova predstava biti "magnet" za publiku.
Scenografiju je kreirao Stojanović, kostime Lana Cvijanović, scenski pokret Miloš Paunović. Predstava ostaje u vremenu iz romana. Prvi deo dešava se u Sarajevu početkom 20. veka, do Prvog svetskog rata, a drugi deo u Beogradu kasnih 20-ih i ranih 30-ih godina.


-TANJUG