Prirodnjački muzej dobitnik nagrade za muzej godine 2012.

BEOGRAD - Prirodnjački muzej u Beogradu dobitnik je prestižne nagrade "Mihajlo Valtrović" za muzej godine, za izuzetne rezultate u radu postignute tokom protekle godine.

Nagradu je dodelilo Muzejsko društvo Srbije - udruženje muzeja i muzejskih profesionalaca Srbije, na svečanoj skupštini u Nišu, održanoj 17. maja.
"Ova nagrada predstavlja veliko priznanje zaposlenima muzeja, koji u nedostatku izložbenog prostora i decenijama u privremenom smeštaju postižu izvanredne razultate. Zaposleni Muzeja su ponosni što je prepoznato veliko zalaganje na polju muzeologije, zaštite prirodnih i kulturnih dobara Srbije, kao i njihove promocije", stoji u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.

Prirodnjački muzej, osnovan 1895. godine, jedna je od najstarijih kulturno-naučnih institucija u Srbiji, koja čuva 120 zbirki sa više od 1.500.000 primeraka iz sveta prirode.
Nedostatak adekvatnog prostora muzej nadoknađuje povećanjem broja izložbi, podizanjem interesovanja u javnosti i interaktivnim radom sa posetiocima.

Tokom prošle godine u Beogradu i 11 gradova Srbije muzej je realizovao 18 izložbi sa ukupno 283.603 posetilaca, čime je ostvarena rekordna poseta u poslednjih 10 godina.

Muzej je učestvovao u Noć muzeja, Danima evropske baštine, Danima Beograda i Noći slepih miševa.
U okviru svoje redovne delatnosti stručnjaci muzeja rade na zaštiti više značajnih lokaliteta i drugih prirodnih dobara "in situ": paleontoloških lokaliteta "Gluvi potok", Gornja Prebreza, Nosak, "Buštranje", Babušnica - Valniš, Kostolac, kao i bioloških lokaliteta.

Zaposleni muzeja pribavili su tokom 2012. godine 30.287, preparirali 15.513, a konzervirali 3.093 primerka iz zbirki. U elektronsku bazu podataka izvršeno je 10.912 unosa.

U cilju popularizacije prirode Srbije tokom 2012. publikovano je 49 naučnih i stručnih radova od strane zaposlenih.
Muzej je prošle godine objavio šest publikacija: "Drvo ili život sam", "Srpsko jezero", "6 nogu", "Muzeji u javnosti, javnost u muzejima", "Bulletin of the natural History muesum", "Volume 5".

Značajan broj kustosa Prirodnjačkog muzeja uključen je u rad na međunarodnim i nacionalnim projektima zaštite prirode.
Muzej je realizovao i više stručnih predavanja i promocija knjiga. U Muzeju, vrtićima i školama za decu sa invaliditetom održane su 24 kreativne radionice, a o muzeju tokom prošle godine objavljena su 354 medijska priloga.


-TANJUG

"Osvetnici" i "U dobru i u zlu" zvezde MTV filmskih nagrada

LOS ANĐELES - Strip heroji u filmu "Osvetnici" i romantična komedija "U dobru i u zlu" bili su zvezde sinoćnje dodele MTV filmskih nagrada koju su obeležile i šale o delovima tela i prvi trejleri za najveće blokbastere ove godine.

"Osvetnici" su dobili tri nagrade, uključujući i glavnu za film godine. Tom Hidelston je nagrađen u kategoriji najbolji zloća, a film je dobio i nagradu za najbolju borbu.
"Ova nagrada mi najviše znači. Toliko sam zahvalan i uzbuđen jer ćemo 2015. imati 'Osvetnike 2'", rekao je reditelj Džos Vidon primajući nagradu za film godine.

Dženifer Lorens dodala je svom Oskaru još dva trofeja u vidu kofice sa kokicama za ulogu udovice u filmu "U dobru i zlu".
Lorensova je dobila nagrade za najbolju žensku ulogu i najbolji poljubac - nagradu koju je podelila sa kolegom Bredlijem Kuperom koji je, pak, proglašen za najboljeg glumca za ulogu čoveka sa bipolarnim poremećajem u istom filmu.

Popularni šou, čiji je voditelj bila komičarka Rebel Vilson, orjentisan je ka tinejdžerskoj publici i ugošćava neke od najvećih filmskih, TV i muzičkih zvezda. Šou je i odlično mesto za promociju novih filmova i muzike.

Trudna Kim Kardašijan, odevena u smernu crnu haljinu, kao i Bred Pit, čiji se film "Svetski rat Z" u bioskopima očekuje u junu, bili su neki od prezentera, a tin pevaciča Selena Gomes predstavila je svoj novi singl "Come & Get It".

Vilsonova je, kako prenose agencije, podizala atmosferu šalama o muškoj i ženskoj seksualnosti, Set Rogen i Deni Mekbrajd skinuli su pantalone u skeču o muškim telima, dok je srcelomac iz "Sumraka" Tejlor Lotner nagradu za najbolje izvođenje bez košulje primio noseći lažni pivski stomak.

Obožavaoci, koji glasaju onlajn, izabrali su glumce "Đangove osvete" Džejmija Foksa i Semjuel L. Džeksona za najbolji "WTF momenat" za scenu u kojoj Foksov lik puca na Džeksona. Foks je takođe dobio i nagradu MTV generacija.
Gledaoci su tokom tri sata šoua videli i prve trejlere za treći deo "Ajron mena", nove "Zvezdane staze", "Igre gladi"...


-TANJUG

Handke: "Srbi su zatvorenici zapadnog sveta"

BEOGRAD - Austrijski pisac, veliki prijatelj srpskog naroda, što je dokazao kroz svoja dela, danas je primio književnu nagradu "Momo Kapor" za roman "Moravska noć", posle ceremonije u Skupštini grada Beograda nije hteo da komentariše aktulena zbivanja oko Kosova i Metohije, ali je Tanjugu kazao da on smatra da su "Srbi zatvorenici zapadnog sveta i to smatra za nepravdu"

"Nisam političar, ja sam pisac i imam teškoća sa političkim vokabularom", rekao je Handke i dodao da je "prijatelj pravde".

On je podsetio da se sve je što je imao da kaže o Kosovu nalazi i njegojoj knjizi "Kukavice iz Velike Hoče".
"Jednom, u skoroj budućnosti hoću da odem sam u Veliku Hoču i da tamo ostanem najmanje mesec dana, da živim sa tamošnjim ljudima, da idem u kupovinu, kuvam, sakupljam pečurke, naučim bolje srpski i to sve iz solidarnosti sa njima", naglasio je pisac i naknadno se prisetio i dodao :"da i u Orahovac".

"Ne znam šta će se tamo zbivati, nisam prorok i ne vidim budućnost i mogu samo da se nadam da neće biti tragičnog kraja", kazao je Peter Handke.

Njemu će danas delegacija Akademije nauka i umetnosit Republike Srpske , čiji je inostrani član od nedavno, uručiti znamenje ANURS, a sutra će posetiti Srpsku akademiju nauka i umetnosti koja ga je takođe primila u svoje redove.,


-TANJUG

JDP dodelom nagrada obeležio 65. rođendan

BEOGRAD - Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) obeležilo je danas 65. "rođendan" tradicionalnom dodelom nagrada za najbolja umetnička i radna dostignuća u proteklih godinu dana.

Godišnju nagradu dobili su reditelj Jagoš Marković za predstavu "Sumnjivo lice" i Miloš Lolić za režiju predstave "Otelo".

Nagrađeni su i glumci Vojin Ćetković i Nikola Đuričko za uloge Otela i Jaga, kao i ansambl predstave "Samo neka bude lepo" (Nataša Tapušković, Milena Vasić, Anđelika Simić, Dubravka Kovjanić i Srđan Timarov).

Ćetković je takođe dobio nagradu za lepotu scenskog govora "Dr Branivoj Đorđević".
Godišnja nagrada JDP-a pripala je i Ivi Mitrović za dramatizaciju pripovedaka Doroti Parker u predstavi "Samo neka bude lepo".

Priznanja je dobitnicima uručila direktorka JDP-a Tamara Vučković.

Ovom prilikom prvi put je uručena nagrada "Branka i Mlađa Veselinović", koju dodeljuje Fondacija JDP-a, a dobitnik je Nebojša Glogovac za ulogu Jerotija u "Sumnjivom licu".

U obrazloženju koje je pročitala članica žirija Branka Petrić ističe se da je Glogovac "glumac izrazite snage u ekspresiji najsloženijih emotivnih stanja, profinjenog izraza i suptilnog vladanja nijansama".
"Telesna i govorna kultura, pritajena energija uvek spremna na eksploziju, humor i ironija kao i stalna potreba za igrom čine ga u isti mah i savremenim i starinskim glumcem u najlepšem značenju te reči", ocenio je, između ostalog žiri.

Nagradu je uručila Branka Veselinović, rekavši da je uzbuđena što je i dalje tu, posle čitavih 65 godina od osnivanja JDP-a. Ona je prenela pozdrave još dve žive glumice iz te prve generacije - Mire Stupice i Marije Crnobori sa kojima je u telefonskom kontaktu.

Direktorka je podsetila da je prva premijera ("Kralj Betajnove") bila 3. aprila 1948. godine.
"Istorija JDP-a ne bi postojala da veliki umetnici i brojni saradnici nisu ugradili deo svog života, a neki ceo svoj život i talenat u ovo pozorište. Isto tako, da nije bilo ovog značajnog pozorišta, kulturni život našeg grada i zemlje bio bi neuporedivo siromašniji", rekla je ona.

Pominjući da smo godinama svedoci fokusiranosti države na ekonomske i političke probleme, a zanemarivanja kulture, ukazala je da "u situaciji neredovnog i neizvesnog finansiranja i donošenja zakona koji se kose sa specifičnostima u ustanovama kulture, institucije kao što je JDP teško mogu, ili nikako ne mogu, da nastave svoj rad, svoju misiju".

Vučkovićeva je pozvala umetnike i kulturne radnike na zajedničku borbu za opstanak pozorišta, a ako ona ipak budu zatvorena, nastaviće rad, kako je najavila, na trgovima, ulicama, pijacama.

Direktorka je navela i pozitivne rezultate u proteklih godinu dana, učešće na festivalima i nagrade, posetu od 15.000 gledalaca mesečno, dobru međunarodnu saradnju, značajne projekte u planu.

U JDP-u trenutno su u toku probe za dve nove predstave - "Zločin i kazna" po Dostojevskom u režiji Ane Tomović i "Gospođica" po romanu Ive Andrića u u režiji Gorčina Stojanovića.

Naš nobelovac je govorio na proslavi 20. godišnjice JDP-a, a taj govor je danas pročitao Vojislav Brajović.
Andrić je prethodno, od sredine 50-tih do sredine 60-tih godina, bio predsednik Pozorišnog saveta JDP-a i u ovom govoru je istakao da ga je "taj dodir sa pozorištem iznutra naučio da bolje ocenjuje i više ceni tu drevnu i složenu umetnost i one koji njoj služe".


-TANJUG

Svečano počeo 60. festival "kratkog metra"

BEOGRAD - U Domu omladine Beograda večeras je svečano počeo jubilarni,60. Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, a u okviru ceremonije uručena je nagrade Festivala za životno delo, koju je ove godine dobio reditelj i scenarista Želimir Žilnik.

U foajeu Doma omladine postavljena je izložba o 26 dosadašnjih dobitnika tog priznanja. Neki od njih došli su i na svečano otvaranje. Publici u punoj sali predstavljeni su Dušan Makavejev, Predrag Vranešević, Nikola Stojanović i Mića Milošević, koji su sedeli u prvom redu.

Gledaoci su dugim aplauzom pozdravili poznate autore, a takođe i članove međunarodnog žirija u kojem su Lordan Zafranović, Mirjana Karanović, rediteljke nagrađene prošle godine Marija Milanović i Afarin Egbal i profesorka iz Lajpciga Vera Šmit.

Na početku programa počasno je prikazan stari kratki film "Malj" Aleksandra Ilića, koji je najnagrađivaniji na međunarodnoj sceni u istoriji našeg kratkog metra. Svečanost je upotpunio hor dece i mladih "Beogradski glas", pod upravom Aleksandre Kovač, dok su u pozadni projektovani inserti iz filmova koji su obeležili istoriju ovog festivala, jednog od najstarijih te vrste u Evropi.

Nagradu za životno delo Žilniku je uručio poznati hrvatski reditelj Zafranović, koji je istakao da se znaju 50 godina i ispričao neke šaljive anegdote iz mladih dana.
"Šalu na stranu, čast mi je da uručim nagradu velikom autoru, borcu, slobodnom čoveku u više sistema, čoveku koji napravio impozantan opus i u svetu proslavio jugoslovenski, pa i srpski film", rekao je Zafranović.

Žilnik je zahvalio gledaocima što su došli i festivalu za nagradu, dodavši da mu je posebno drago što je prima od Zafranovića sa kojim je prijatelj dugo vremena.
"Na neki načn smo imali i filmografije koje su paralelno, a na različitim terenima, radile slične stvari. Otvarali smo neke teme, radili filmove koji su proglašavani za šokantne, koji su imali teškoće u distribuciji, ali nekako smo obojica uspeli da se provučemo kroz ove silne godine", rekao je on.

Žilnik je istakao da je njegova generacija vezana za ovaj festival jer je na njemu počinjala svoj filmski put.
"Tada je to bio i jedini mogući početak, nije bilo videa. Došli smo u sjajnom periodu kada su na ovom festivalu nastupale jake reprezentacije 'Dunav filma', 'Neoplante', 'Zagreb filma', 'Sutjeske'... Bilo je kao na Olimpijadi", kazao je on.
Ocenivši da nagrada koju je dobio može da bude ohrabrenje za mlade autore, jer pokazuje da je moguć kontinuitet u radu, dodao je da sada zna i skriveno svojstvo pokretnih slika kojeg nije bio svestan kada je počinjao.

"Život nam prolazi, a film ostaje", poručio je Žilnik.

U okviru svečanosti prikazan je njegov stari kratki dokumentarac "Pioniri maleni", a zatim premijerno i najnoviji, dugometražni "Pirika na filmu".U takmičarskom programu ove godine učestvuje 48 inostranih i 35 domaćih dokumentarnih, kratkih igranih, animiranih i eksperimentalnih filmova.

Festival ima i više pratećih programa - "Made in Japan", "London Calling", "Kontrasti Rusije: Patriote i bludnici", "Angry Ukrainians", "Rockumentary Revolutions", "Komšiluk", "Vrelo", "UNAFF".

Program traje do 6. aprila u Domu omladine, Dvorani kulturnog centra i bioskopu Fontana.


-TANJUG

Obeležen Svetski dan dečje knjige

BEOGRAD – Dečje odeljenje biblioteke grada Beograda "Čika Jova Zmaj" danas je obeležilo Svetski dan knjige uručenjem nagrada i pohvala najboljim radovima literarno-likovnog konkursa "iSTRIPuj svoju priču".

Literarno-likovni konkurs namenjen je deci uzrasta od 7 do 14 godina i ima za cilj da se podstakne kreativan izraz kod dece i da ona osmisle kratku priču i na osnovu nje naprave mali strip (u papirnoj ili elektronskoj formi). Kao i prethodne i ove godine na konkurs su prijavila ne samo deca iz Beograda već i iz dijaspore.

Odziv na konkurs je bio veliki, a žiri je izabrao najbolje radove u dve kategorije - strip rađen rukom i u elektronskoj formi.

Nagrađeni su - Jana Marinković (prvo mesto), Jozef Prekpalaj (prvo mesto), Sofija Pajović (drugo mesto), Dušan Ašić (drugo mesto), Danica Srećković (treće mesto) i Uroš Stanković (treće mesto).

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov je pre uručenja nagrada ocenila da "čim se dete rodi treba da dobije člansku kartu biblioteke".
"U svim odeljenjima Biblioteke grada Beograda najveća pažnja se posvećuje deci i 48 posto naših članova su deca različitih uzrasta", istakla je Ninkov, dodajući da su biblioteke danas možda jedine ustanove koje sprovode kampanju čitanja.

Ona je poručila da se deca ne mogu prepustiti ulici i internetu i da svi zajedno sa školama i roditeljima moraju da rade na tome da biblioteke ne budu samo mesta za čitanje, već da to treba da budu kreativna mesta na kome će se okupljati deca.

Akciji obeležavanja Svetskog dana dečje knjige priključila su se i deca iz Predškolske ustanove "Čika Jova Zmaj", a uz pomoć vaspitača i roditelja napravila su strip-knjige i njihova mala remek-dela sada ukrašavaju prostorije biblioteke.

Svetski dan dečje knjige obeležava se u celom svetu još od 1967. godine u znak sećanja na rođenje danskog pisca Hansa Kristijana Andersena.

-TANJUG

Berček, Dimitrijević i Stojanović dobitnici Zlatnog beočuga

BEOGRAD - Izvanredni Zlatni beočug za životno delo, koji dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Beograda, za 2012. godinu dobili su glumac Aleksandar Berček, književnik-publicista Kosta Dimitrijević i operski umetnik Milka Stojanović.

Izvanredni Zlatni beočug dodeljen je Narodnoj biblioteci Srbije i Društvu za srpski jezik i književnost, saopštila je Kulturno-prosvetna zajednica Beograd.

Zlatni beočug dobili su baletski umetnik Milica Bjelić, muzički umetnik prof. dr Dragutin Bogosavljević, dramaturg, teatrolog i pozorišni kriičar prof. Dragana Bošković, književnik Radoslav Vojvodić, profesor filologije prof. dr Aleksandra Vraneš, novinar i publicista Milorad Vučelić. Istim priznanjem nagrađeni su i operski umetnik Oliver Njego, slikar i vajar mr Leposava Milošević Sibinović, istoričar Ljiljana Čubrić, predstava "Kir Janja" Narodnog pozorišta u Beogradu i Pozorište "Slavija".

Jednoglasnu odluku o laureatima priznanja za trajni doprinos kulturi Beograda, doneo je žiri u sastavu: prof. dr Darko Tanasković (predsednik), Jadranka Jovanović, prof. Zvonko Petković, Srba Ignjatović, Ljiljana Blagojević, Živorad Ajdačić, Dragan Kolarević, Tatjana Peternek-Aleksić, Miloš Matijaš, Bora Dugić, Dragan Babić, prof. Dragan Mraović, Vera Vlajić, prof. dr Raško Jovanović, prof. Momčilo Antonović, Radovan Trnavac Mića i Miroslav Mogorović.

Na predlog žirija, Izvršni odbor Kulturno-prosvetne zajednice Beograda dodelio je posebno priznanje - Povelju ambasadoru Repulike Belorusije u Beogradu Vladimiru Čuševu za izuzuzetan doprinos razvoju srpske kulture u Srbiji i Belorusiji.

Povelje su pripale i vlasniku izdavačke kuće "SESOP Edizioni - Corato" Đuzepeu Pjacentu za doprinos srpskoj kulturi, posbno srpskoj književnosti u Italiji, i umetniku, kulturnom meceni i privredniku Slobodanu Petroviću za doprinos i pomoć manifestacijama i akcijama Kulturno-prosvetne zajednice Beograda. Izvršni odbor doneo je odluku kojom se Godišnja nagrada Kulturno-prosvetne zajednice Beograda dodeljuje zameniku generalnog sekretara te zajednice Minji Zdravković.

Priznanja će biti uručena 11. aprila na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.


-TANJUG

Mićeviću uručeno "Kočićevo pero"

BEOGRAD - Nagrada "Kočićevo pero" za proleće 2013. godine danas je svečano uručena književniku i prevodiocu Kolji Mićeviću za delo "Lirska istorija muzike" u izdanju "Službenog glasnika".

Nagradu "Kočićevo pero" dodeljuje Zadužbina "Petar Kočić" Beograd-Banjaluka za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve misli i reči.

Odluku o dobitniku "Kočićevog pera" za proleće 2013.godine doneo je žiri u sastavu: Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović, Mileta Aćimović Ivkov, Vladan Matijević i Mladen Vesković.
"Pred četvorotomnom 'Lirskom istorijom muzike" čovek se oseća kao da se nalazi pred grandioznom katedralom koja ga magnetično mami nesagledivom dubinom boja, osvetljenja, oblika, prizora, zvukova koji su svojevrstan repetitorij vekova, istorije, ljudskog roda pod pepeom zvezda", rekao je književnik i predsednik žirija Vukolić.

"Predovilac i pesnik, poznavalac jezika, putnik kroz poeziju i vreme, Mićević svojim sedefnim uhom hvata ođeke, strujanje muzičke klepsidre postojanja, trajanja i prolaznosti i preciznim perom, rečju odsečnom i zvonkom kao udar čekića po nakovnju beležio je sve ono što je doprlo iz prošlosti i što bi trebalo jednog dana postati zaostavština za budućnost", dodao je Vukolić.

"Lirska istorija muzike" Kolje Mićevića je knjiga koja zadivljuje. Ona je spomenik jednoj umetnosti ali, možda još više, spomenik jednom čoveku koji se, rekao je jedan drugi velikan njegovog roda, imao rašta i roditi, zaključio je Vukolić.

U prisustvu mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, Mićevićeva prijateljica, operska diva Radmila Smiljanić otpevala je narodnu pesmu posvećenu reci Vrbas i uručila mu povelju i pero.

Član žirija Vesković rekao je da Mićevića prevashodno poznaje kao prevodioca i ocenio da je "Lirska istorija muzike" spoj dva velika poziva i životne strasti Kolje Mićevića - književnosti i muzike, zvuka i značenja.

Ovim delom kao i nagradom koja mu se dodeljuje opravdano se skreće pažnja na rad jednog od naših najznačajnijih književnih stvaralaca, rekao je Vesković.
Mićević je celo obraćanje posvetio Kočiću koji ga je, kako je rekao, prožeo dugo i mnogo.
Ipak, sam rođen u podnožju Zmijanja, našalio se on, aludirajući na mesto rođenja velikog pisca.

Mićević je, prisećajući se svojih dodira s Kočićevim opusom, ocenio da je Kočića gotovo nemoguće prevesti na strani jezik, jer je za taj posao potreban posvećenik ili anđeo.

Kočića je moguće prepevati, ali ne i prevesti, rekao je Mićević i dodao da je, ipak, uspeo da "Jablan" bude preveden na nekoliko jezika, dok je on na francuski preveo dve Kočićeve "mladalačke" pesme.

Kočić na francuskom lepo zvuči i možda bi da je na tom jeziku stvarao, bio pesnik, a ne pesnik u prozi, rekao je Mićević pre nego što je pročitao jednu Kočićevu ljubavnu pesmu na francuskom, završivši tako svoje obraćanje.


-TANJUG

Peteru Handkeu nagrada Momo Kapor za književnost

BEOGRAD - Nagrada "Momo Kapor" za književnost koju dodeljuje njegova Zadužbina pripala je knjizi "Moravska noć" Petera Handkea u izdanju Srpske književne zadruge, saopštio je danas predsednik žirija Rajkom Petrov Nogo.

Nagradu koja se dodeljuje svake druge godine dodelio je jednoglasno žiri koji je radio u sastavu Nogo (predsednik), prof dr Jovan Delić i Branko Stojanović.

U besedi koju je naslovio "Pravda za Handkea" Nogo je istakao da je Handke od "milosrdnog anđela do današnjeg dana u usamljenoj Srbiji našao svoj ljudski i književni zavičaj".

Obrazlažući odluku koju je doneo žiri on je kazao da je "'Moravska noć' zgodno ime za prekodirane arhajske priče, za srpsku 1001 noć samoće, i to je jedinstvena i stvarna i imaignarna enklava gde se višeglasno pripoveda i govori kao što obični ljudi govore".

On je zaključio da zna samo dve knjige, svaka na svoj način, sa ovoliko topline i bliskosti napisane o nama - "Crno jagnje i sivi soko" Rebeke Vest i "Moravska noć" Handkea i dodao da je nagrada Kapor malo uzdarje za veliki Handkeov dar, naša makar i mala pravda za Handkea.

Umesto odsutnog Stojanovića, njegovo obrazloženje kao člana žirija pročitala je direktor i osnivač zadužbine Ljiljana Kapor.

U Stojanovićevom tekstu se upoređuju Handke i Kapor kao dvojica izuzetno osetljivih pisaca koji su protiv struje i protivnici žalosnih stereotipa u životu i literaturi, a obojica afirmišu huserlovski pojam "svet života", a u "knjigama o ođecima ratova 1990ih dobili smo zolinski istinoljubivu odbranu istine pošto su oba umetnika bila protiv diktiranog, uniformnog i cenzurisanog , a za sve one koji misle svojom glavom".
"Estetska poruka svega što su Handke i Kapor napisali o Srbiji i Srbima, nerazdvojna od morala kao nezaobilazne komponente književnog dela, dragocena je u vremenu u kojem nas na sve strane horski i papagajski poučavaju da je sila isto što i pravda a moć isto što i istina", navodi se u tekstu.

Prof Delić je analizirajući Handkeovu knjigu istakao da je pripovedač u jednom dečaku slobodnom za uživljavanje, osećanje i identifikaciju našao svoga naslednika.
"Handke opisuje tu čudesnu sposobnost mladog, budućeg pisca i taj opis podseća na jednog moravskog pesnika Branu PEtrovića i njegovo identifikovanje sa svim o čemu peva", naveo je on.

Udovica književnika je rekla da će nagrada biti uručena 8. aprila na Kaporov rođendan u Skupštini grada.


-TANJUG

Aleksandru Gatalici uručena nagrada "Meša Selimović"

BEOGRAD - Književniku Aleksandru Gatalici danas je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta uručena nagrada "Meša Selimović", za knjigu 2012. godine, koja mu je dodeljena za roman "Veliki rat".

"Stojim sada ovde sam pred vama, kao što je vazda čitavog svog života bio sam i Meša Selimović. Iza sebe imam čitavu srpsku književnost za koju mi se čini da u ovom času gleda u mene, ali svi smo mi zapravo sami", istakao je Gatalica, zahvaljujući na nagradi.

"Naša književnost - bez premišljanja se može kazati, među najjačima na malo rasprostranjenim jezicima - gurnuta je u stranu. Naši klasici nisu dosegli ni delić slave sličnih pisaca koji su pisali na mađarskom, hebrejskom ili norveškom jeziku. Crnjanski je morao postati i francuski klasik, a nije; Pavić britanski, a nije; Meša Selimović hit među Nemcima, a ipak nije tako", primetio je Gatalica.

On je ocenio da je srpska književnost u poslednjih 50 godina delila isti osećaj osamljenosti i cešto proskribovanosti kao čitava Srbija, a nije prestajala da bude najbolji i najotvoreniji deo ovog društva. "Zamislite da smo imali niz državnika, kao što smo imali niz pisaca do danas, koliko bi ovo bila srećnija zemlja", dodao je.
"Naučimo se zato nešto od književnosti, naučimo nešto iz dela Mehmeda Meše Selimovića. Priča je vrsta diktature, roman je vrsta demokratije. Iako je srpska književnost ponikla na priči, roman je taj koju ju je proslavio u poslednjih pola veka. Upravo od drugog dela 'Seoba', 'Derviša i smrti', 'Zlatnog runa', 'Hazarskog rečnika' ili 'Sudbine i komentara' možemo naučiti da ne vredi odustajati od demokratije samo zato što ima svojih manjkavosti", naglasio je Gatalica.

"Kao i roman, i demokratija mora stalno da se unapređuje i ona je, kao imenitelj najvećeg stepena dosegnute slobode, starija od svig drugih pitanja. Sami smo, dakle, ali to ne sme biti opravdanje da sami ne odredimo visoke norme kojih ćemo se držati. Sam sam ovde pred vama, ali da je to izazvalo i za trenutak samosažaljenje, ne bi bilo 'Velikog rata'", istakao je laureat.

Nagradu "Meša Selimović", koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa od 300.000 dinara, dodeljuju Kompanija "Novosti", a u Velikom žiriju bilo je 50 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Kritičari su predložili 95 knjiga, a Gatalica je ubedljivo pobedio sa romanom "Veliki rat" u izdanju kuće "Mono i Manjana", za koji je već dobio NIN-ovu nagradu.

Članica žirija Ljiljana Šop je istakla da je, za razliku od dosadašnjih "naciolamentirajućih epopeja o sudbini u Prvom svetskom ratu, kakve čak ni ovde dugo nakon Drugog svetskog rata nisu bile poželjne, jer se smatralo da bacaju u zasenak heroizam novih žrtava i pobednika", Gatalica dao planetarnu sliku istorijskih događanja koja su zauvek promenila svet.
"'Velikim ratom' Aleksandar Gatalica je krunisao svoju trilogijsku sagu o 20. veku, dokazavši da je književna fantastika možda i najrealniji način da se o njegovim ratovima i mirovima, zločinima i kaznama, umetničkim usponima i moralnim padovima ispriča proča iz vizure 21. stoleća...Autor je stvorio monumentalnu fresku koja se ne zaboravlja i ponudio umetničku istinu koja ledi krv u žilama, ali i uliva snagu svakom pojedincu da svoj vek i svoj komad života u njemu ne straći na zlo, glupost, ideološke tlapnje i bolesne fantazije vlastodržaca", ocenila je Šop.

Član žirija Petar Pijanović je na ceromoniji uručenja nagrade istakao da "Veliki rat" ne pripoveda samo o prošlom, nego i našem i svakom drugom vremenu.
"Veliki narativ Aleksandra Gatalice u inverziji prikazuje sve ono što bi trebalo da bude smisao ljudskog hoda kroz vreme, pa je baš zato ta inverzija puna i prava istina o svetu kakav jeste. Dobro je tu tek toliko dato da bi se još bolje osetila strašna moć zla", istakao je Pijanović.


-TANJUG

Vladislavu Bajcu nagrada "Prozart"

BEOGRAD - Vladislav Bajac je prvi dobitnik međunarodne književne nagrade "Prozart", odlučio je Umetnički savet Međunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan.

Nagrada "Prozart" dodeljena je Bajcu za autorski doprinos razvoju savremene balkanske književnosti, navedeno je u saopštenju izdavačke kuće "Arhipelag".

U obrazloženju odluke, Umetnički savet festivala PRO-ZA Balkan, koji je radio u sastavu dr Elizabeta Šeleva, dr Ermis Lafazanovski i dr Aleksandar Prokopiev, naglašeno je da je Bajac "poznato i priznato ime među savremenim balkanskim piscima" i da su njegovi romani i knjige priča "prevođeni, čitani od strane publike i visoko vrednovani od strane književne kritike širom Balkana".
"Vladislav Bajac je osvedočen kao retka književna individualnost", istakao je Umetnički savet festivala, skrenuvši pažnju i na Bajčev izdavački rad.

Bajcu će nagrada "Prozart" biti uručena 6. marta na svečanosti u Skoplju, u okviru završnice manifestacije.

Festival PRO-ZA Balkan je osnovala poznata makedonska izdavačka kuća "Ikona" iz Skoplja u cilju promovisanja balkanske književnosti, kao i kontinuiranog prevođenja i uopšte obuhvatnije književne i kulturne razmene među balkanskim zemljama.

Pored Bajca, učesnici prvog Međunarodnog književnog festivala PRO-ZA Balkan, koji se održava od 4. do 6. marta, biće Alek Popov, Miljenko Jergović, Andrej Blatnik i Andrej Nikolaidis.

Program će obuhvatiti čitanja, razgovore, potpisivanja knjiga, kao i tribinu na temu "Mobilnost balkanskih pisaca".


-TANJUG

Argo najbolji film, Ang Li najbolji reditelj

LOS ANĐELES - Film "Argo" Bena Afleka o spasavanju američkih talaca u Iranu 1979. godine proglašen je najboljim ostvaranjem na sinoćnoj dodeli Oskara u Los Anđelesu, dok su nagrade za najbolju mušku i žensku ulogu dobili Danijel Dej-Luis za maestralnu glumu u istorijskom spektaklu "Linkoln" i Dženifer Lorens za ulogu neurotične udovice u romantičnoj komediji "U dobru i u zlu".

Na opšte iznenađenje, pri uručenju poslednje nagrade, za najbolji film, pored legendarnog glumca Džeka Nikolsona koji je bio na bini, priključila se i prva dama SAD Mišel Obama, koja je direktno u Beloj kući otvorila kovertu sa imenom filma "Argo".

Ovo je bio prvi put da predsednik ili prva dama uruče Oskara. Obama je pohvalila rad filmske industrije pre nego što je saopštila da nagrada Akademije za najbolji film ide "Argu".

Ovogodišnji filmovi "su nas nasmejali, rasplakali i naterali da čvrsto stegnemo naslone od sedišta. Oni su nas podsetili da možemo prevazići sve prepreke ako zakopamo duboko i dovoljno snažno. Oni su veoma važni za mlade ljude. Svakoga dana oni se okreću umetnosti, otvaraju svoju maštu i teže postizanju tih snova", rekla je ona.

Reditelj, producent i glumac "Arga" Ben Aflek rekao je da mu se učinilo da "halucinira" kada je prva dama pročitala ime njegovog filma. "Činjenica da je to uradila prva dama je izvanredna čast. Sve je to tako kul", rekao je on novinarima iza scene.

Inače, 85. dodela nagrada Američke filmske akademije, nije donela previše iznenađenja, sem što je nagradu za najbolju režiju dobio Ang Li za film "Pijev život" - što je prvi put od 1990. da nagrada za režiju ne ode u ruke reditelja najboljeg filma. Inače, glavni favorit za Oskara za najbolju režiju bio je Stiven Spilberg za "Linkolna".

Danijel Dej-Luis ušao je u istoriju Oskara i dobio je duge ovacije pošto je postao prvi glumac koji je dobio tri Oskara. "Zaista ne znam kako se sve ovo dogodilo", rekao je on i našalio se da je Linkolna zapravo trebalo da igra Meril Strip, a on Margaret Tačer, ali da se Spilberg predomislio u poslednjem trenutku.

Dženifer Lorens, koja je Oskara dobila za najboju žensku ulogu, u oštroj konkurenciji je pobedila Džesiku Častejn i Emanuel Rivu i uspela je da se saplete o haljinu kada je dolazila po svog zlatnog čovečuljka.

Kventin Tarantino je dobio Oskara za najbolji originalni scenario za "Đangovu osvetu", dok je En Hatavej dobila nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu "Jadnici". Kristof Volc dobio je Oskara za sporednu ulogu ekscentričnog zubara u "Đangu". To je Volcov drugi Oskar. Prvi je dobio takođe zahvaljujući Tarantivnovom filmu "Prokletnici".

Austrijski film "Ljubav" proglašen je za najbolji film stranog govornog područja, dok je Diznijev crtani film "Paperman" dobio nagradu za najbolji animirani kratki film. "Hrabra Merida", Piksarov film o žestokoj škotskoj prince, dobio je Oskara u kategoriji najboljeg animiranog filma.

Ove godine se dogodilo da u jednoj kategoriji ne može da se odluči pobednik, pa su Oskara za najbolju obradu zvuka podelili Bondov "Skyfall" i film o hvatanju Bin Ladena "00:30 Tajna operacija" koji je inače najveći gubitnik ovogodišnjih Oskara.

Žaklin Duran je dobila Oskara za najbolju kostimografiju u filmu "Ana Karenjina".

Reditelj Malik Benžilul osvojio je nagradu za najbolji dokumentarac sa filmom "U potrazi za Šugar menom" koji je prikazan nedavno na beogradskom festivalu "Sedam veličanstvenih".

Glumac i animator Set MekFarlen, koji je vodio program, često se surovo, i kako kažu agencije, u nekim trenucima i neprimereno šalio, pominjući u pošalicama Jevreje u Holivudu, komentarišući ubistvo Abrahama Linkolna ("Glumac koji je zaista ušao Linkolnu u glavu bio je Džon Vilkis But") i pevajući pesmu o ženskim grudima u kojoj je pomenuo gotovo sve najpoznatije holivudske glumice koje su tokom godina pokazale svoje grudi na velikom platnu. "Videli smo vam sike!" uzviknuo je on.

I pored onih kojima se njegov humor nije svideo, primećeno je da je uspeo da nasmeje uvek dosta ozbiljnog glumca Tomija Li Džonsa.

Ovogodišnji producenti Oskara Nil Meron i Krejg Zadan regrutovali su MekFarlena kako bi već pomalo dosadnjikavim ceremonijama dodele Oskara udahnuli nov život, osećaj neočekivanog i privukli veću televizijsku publiku.

MekFarlenu je ovo prvi put da vodi Oskara, a na tom mestu nasledio je veterana Bilija Kristala koji je prošle godine devetu put vodio ceremonuju koju je prenosila nacionalna Ej-Bi-Si (ABC) televizija.

MekFarlen je ceremoniju otvorio surovim i oporim humorom po kome je poznat, rekavši da je "Argo" bio "tolika tajna da je reditelj filma nepoznat Akademiji". Šala je bila upućena na račun Akademije koja nije nominovala Afleka za najboljeg reditelja iako je njegov film u sezoni nagrada pre Oskara pokupio gotovo sve najvažnije.
"Znaju da su se zeznuli ali, Bene, to nije tvoja greška", poručio je MekFarlen Afleku koji je delovao kao da mu je pomalo neprijatno.

Jedini "ozbiljniji" nastup tvorca "Family Guy" i "Mede Teda" bilo je izvođenje pesme "The Way You Look Tonight" kada su mu se na pozornici priključili Šarliz Teron i Čening Tejtum.

Dobitnici Oskara birani su tajnim glasanjem 5.800 članova američke Akademije za film i nauku.


-TANJUG

Jugu Radivojeviću "Nušićeva nagrada"

BEOGRAD - Reditelj iz Beograda Jug Radivojević ovogodišnji je dobitnik "Nušićeve nagrade", koju dodeljuje pozorišni festival "Nušićevi dani" u Smederevu za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu, saopštila je danas Gradska uprava Smedereva.

Radivojeviću je dodeljena nagrada "za postavke dela Branislava Nušića i savremeno čitanje stare i nove dramske klasike". Jednoglasnu odluku doneo je tročlani žiri u sastavu: teatrolog dr Dragana Čolić Biljanovski (predsednik), književni i pozorišni kritičar Milosav Buca Mirković i umetnički direktor "Nušićevih dana" Sava Đuričić.

Nušićevi komadi koje je režirao Radivojević učestvovale su na smederevskom festivalu sa velikim uspehom.
"Ožalošćenu porodicu" u produkciji Opere i teatra Madlenianum stručni žiri je 2009. godine proglasio najboljom na festivalu, dok je predstava "Put oko sveta" u koprodukciji Kruševačkog pozorišta i festivala "Dani komedije" u Jagodini, 2011. godine proglašena najboljom od strane žirija publike.

Nagrada, koja se sastoji od statuete Branislava Nušića (rad vajara Vlaste Filipovića) i novčanog iznosa, Radivojeviću će biti uručena na predstojećim, 30. "Nušićevim danima" u Smederevu, u aprilu.

Nagrada je ustanovljena 2011. godine i dodeljuje se bijenalno, a prvi laureat je reditelj Egon Savin. Festival "Nušićevi dani" pokrenut je 1984. godine u Smederevu, sa ciljem popularizacije velikog komediografskog dela Branislava Nušića, koji je detinjstvo i mladost proveo u tom gradu.


-TANJUG

U nedelju uveče, Oskari po 85. put

LOS ANĐELES - U nedelju 24. februara uveče održaće se 85. svečana dodela Oskara, prestižnih nagrada koje Američka filmska akademija dodeljuje u 24 kategorije.

Glasanje, koje je po prvi put organizovano i kompjuterskim putem, završeno je. Ostaje još da se rezultati prebroje i da se imena dobitnika kovertiraju.

Organizatori, koji užurbano privode kraju poslednje pripreme, uveravaju da će sve biti spremno za raskošnu ceremoniju koja će se, kao i ranijih godina, odviti u istoj dvorani, ali pod novim imenom - "Dolbi" umesto "Kodak", pošto je prošlog juna audio kompanija "Dolbi lab" otkupila prava na naziv poznatog holivudskog teatra.

Televizija ABC, koja će uživo prenositi dodelu, javlja da je Holivudski bulevar već poprimio svečarski izgled i da je spreman da dočeka najlepše i najtalentovanije umetnike industrije zabave.

Pošto su meteorolozi za nedelju uveče najavili kišu, organizatori su postavili više zaklona i angažovali dodatno osoblje koje će se pobrinuti da zvezde, koje će prošetati čuvenim crvenim tepihom, ne pokisnu.
"Sve je spremno. Što se nas tiče, svečanost može da počne koliko i večeras. Ostalo je samo da postavimo crveni tepih", kazao je za ABC Rik Robertson, šef Operativne službe Akademije.Očekuje se dolazak velikog broja poznatih imena, među kojima će svakako najviše pažnje privuči ona koja su nominovana za neku od nagrada.

Domaćin večeri biće glumac Set Mekferlan, kome će u uručivanju zlatnih statueta pomoći brojne kolege, poput Majkla Daglasa, Meril Strip, Dženifer Aniston, Ričarda Gira, Rene Zelveger, Šarliz Teron i Džona Travolte. Za zabavu gostiju biće zadužena grupa sjajnih pevačica - Adel, Širli Bejsi, Nora Džons i Barbra Strejsend kojoj će ovo biti prvi nastup na dodeli Oskara u poslednjih 36 godina.

Za glavnu nagradu večeri, Oskara za najbolji film, nadmeće se devet ostvarenja.

Iako je u trku ušao kao glavni favorit, šanse "Linkolna" Stivena Spilberga, koji inače ima ukupno 12 nominacija, ozbiljno ugrožava špijunski triler "Argo" koji je pokupio gro strukovnih nagrada kao i dva Zlatna globusa - za najbolju dramu i najbolju režiju. Ukoliko pobedi, "Argo" će biti prvo ostvarenje koje će odneti Oskara za najbolji film, a da pritom njegov reditelj, Ben Aflek, čak nije ni nominovan, i to od 1990. godine kada se to isto desilo sa dramom "Vozeći mis Dejzi".

Aflek nije jedini reditelj ove godine čiji je film u trci za Oskara, a da je on sam izostavljen iz konkurencije. To se dogodilo i Tomu Huperu, Ketrin Bigelou i Kventinu Tarantinu čija se ostvarenja - "Jadnici", "00.30 Tajna operacija" i "Đangova osveta" takođe nalaze u užem izboru.To bi moglo da znači da je Spilberg na dobrom putu da osvoji svog trećeg Oskara nakon "Šindlerove liste" (1993) i "Spasavanja redova Rajana" (1998). Ne bi trebalo, međutim, olako otpisati Dejvida O. Rasela, reditelja veoma hvaljene komedije "U dobru i u zlu" kao ni Anga Lija koji je za veliko platno adaptirao mitološku priču Jana Martela "Pijev život".

Pored navedenih, u trci za Oskara za najbolji film su još dva ostvarenja: "Zveri južnih divljina" mladog američkog reditelja Bena Zejtlina i "Ljubav" Austrijanca Mihaela Hanekea, koji, doduše, prema svim dosadašnjim istraživanjima, imaju najslabije šanse da ponesu prestižni trofej.


-TANJUG

Uži izbor za nagradu "Biljana Jovanović"

BEOGRAD - Žiri za dodelu nagrade "Biljana Jovanović", odlučio je da, od pristiglih 160 proznih, pesničkih ili dramskih dela, objavljenih u 2012. godini, u uži izbor uvrsti sedam knjiga, saopštilo je Srpsko književno društvo.

U užem izboru su knjige: "Šlustrik" Milena Alempijevića, "All inclusive" Ljubice Arsić, "Bonavia" Dragana Velikića, "Jedan život kakav jeste" Borivoja Gerzića, "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić, "Mesečari na izletu" Zvonka Karanovića i "Vode i vetrovi" Nenada Miloševića. Članovi žirija su Jelena Lengold (predsednik), Jasmina Vrbavac i Alen Bešić. Dobitnik će biti proglašen sredinom marta.

Nagradu "Biljana Jovanović" dodeljuje Srpsko književno društvo od 2005. godine, uz kontinuiranu finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije. Dosadašnji dobitnici su: Srđan Valjarević za knjigu "Dnevnik druge zime" za 2005. godinu, Danica Vukićević (Luk i strela) i Ibrahim Hadžić (Nepročitane i nove pesme) za 2006, Nemanja Mitrović (Bajke sa Venere) i Uglješa Šajtinac (Vok on!) za 2007, Jelena Lengold (Vašarski mađioničar) za 2008, Milena Marković (Ptičije oko na tarabi) i Slobodan Tišma (Quatro stagioni) za 2009, Vladislava Vojnović (PeeMeSme) za 2010. i Srđan Srdić za zbirku priča "Espirando" za 2011. godinu.


-TANJUG

Gatalica dobitnik jubilarne 25. nagrade "Meša Selimović"

BEOGRAD - Laureat ovogodišnje, 25. nagrade "Meša Selimović" za knjigu godine Aleksandar Gatalica, izjavio je danas da je veoma srećan i ponosan što je dobitnik dva od tri najvažnija književna priznanja u Srbiji.

Pored jubilarne nagrade "Meša Selimović" za roman "Veliki rat", u izdanju "Mono i Manjana", Gatalica je nedavno za isti roman dobio i Ninovu nagradu za roman godine, a dobio je i Andrićevu nagradu koju dodeljuje Zadužbina nobelovca Ive Andrića.

Na današnjoj konferenciji za novinare u Vukovoj zadužbini vest o tome da je Gatalica dobio nagradu za najbolju knjigu u 2012. godini, saopštio je jedan od osnivača nagrade, novinar kulturne rubrike "Večernjih novosti" Dragan Bogutović.

On je rekao da je u ovogodišnjem žiriju "Večernjih novosti" učestvovalo 50 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara koji su predložili 95 knjiga od kojih su javnim glasanjem birali knjigu godine.

Za Gatalicu je glasalo 19 članova žirija: Marko Nedić, Slađana Ilić, Jasmina Tonić, Mladen Vesković, Nebojša Lazić, Petar Pijanović, Đorđe Pisarev, Svetlana Milašinović, Časlav Nikolić, Radivoje Mikić, Vladimir Gvozden, Draško Ređep, Zorica Nestorović, Mileta Aćimović Ivkov, Ljiljana Šop, Danica Andrejević, Aleksandar Jerkov, Miroslav Vujičić i Tatjana Lazarević Milošević.

Na drugom mestu je roman Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" ("Arhipelag") sa 13 glasova , na trećem "Ep o vodi" ("Albatros plus") Enesa Halilovića, sa 11 glasova, zatim "All inclusive" Ljubice Arsić sa 10 glasova ("Laguna").

Gatalica je zahvalio za nagradu koju, kako je rekao, dodeljuje najveći i najdemokratskiji žiri u srpskoj književnosti, "literalni parlament koji zastupa čitav čitalački srpski narod".

Gatalicu raduje nagrada jer će zahvaljući njoj biti još više onih koji će poželeti da pročitaju "Veliki rat", roman koji je pisao u čitaonici Narodne biblioteke Srbije, u koji je sabrao sva svoja autentična iskustva i veštine ali i sve ono što je nasledio od književnih predaka.

Gatalica je diplomirao na katedri za svetsku književnost na Filološkom fakultetu, iako je počeo da piše u mladosti, prvu knjigu je, kako je rekao, kao i Meša, objavio u zrelim godinama.

Kao dobitnik Ninove nagrade za roman godine Gatalica gotovo svakodnevno nastupa u gradovima širom Srbije, radostan je što što vidi, suprotno sumornim prognozama, da narod i dalje čita.
"Čitaju nastavnici i njihovi talentovani učenici u gimnazijama, čitaju istoričari, kustosi muzeja, etnolozi zaljubljeni u lokalne običaje i gradske legende, citaju oni sa školom i oni bez visokog obrazovanja, a to je za pisca nešto najlepše što može da vidi i oseti u susretu sa svojom publikom", ispričao je Gatalica.

Nagrada "Meša Selimović" koja se sastoji od plakete-reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa, biće uručena 25. laureatu 5. marta u Narodnom pozorištu.


-TANJUG

Filmu "Krugovi" nagrada na festivalu u Berlinu

BEOGRAD - Film reditelja Srdana Golubovića "Krugovi" dobio je nagradu selekcije "Forum 2013" na ovogodišnjem 63. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.

"Krugovi" su na Berlinalu imali evropsku premijeru, nakon svetske na Sandensu, na kojem su dobili specijalnu nagradu žirija, kao i pozitivne reakcije američke publike.

Gledaoci u Berlinu, takođe, su oduševljeno pozdravili ekipu filma, predvođenu Golubovićem i glumcima Nebojšom Glogovcem i Hristinom Popović, a ukupno pet projekcija održano je u punim salama.

Golubović je u razgovoru sa novinarima izrazio zadovoljstvo što je žiri obratio pažnju na moralni aspekt ovog filma.

Kako je Golubović rekao u razgovoru za B92, filmska ekipa se nakon premijere vratila u Beograd, a nagradu u Berlinu primili su producenti filma.

On napominje da mu je nagrada posebno značajna, jer "Krugovi“ nisu prikazani u takmičarskom progr
mu.
"Forum nije takmičarskog karaktera, ali se u okviru njega dodeljuje nekoliko nagrada nezavisnog žirija koji čine filmski profesionalci iz celog sveta. Drago mi je da nas je nagradio baš taj žiri koji se bavi i moralnim aspektima umetničkih dela“, izjavio je Golubović.

Ta savremena drama o jednom herojskom delu i njegovim pozitivnim posledicama, kako je ovih dana ocenio časopis "Skrindejli" (Screendaily), napravljena je sa izuzetnom preciznošću, uz vešto isprepletane priče i izvrsne glumce.

U glumačkom ansamblu su i Aleksandar Berček, Leon Lučev, Nikola Rakočević, Boris Isaković, Vuk Kostić.

Scenario su napisali Srđan Koljević i Melina Pota Koljević, inspirisani sudbinom mladog vojnika Srđana Aleksića koji je 1993. godine životom platio za svoj moralni podvig.

Film je snimljen u koprodukciji više evropskih zemalja, a glavni producent je beogradski "Baš Čelik".

Domaću premijeru "Krugovi" će imati 23. februara u Sava centru u okviru Festa, a od 25. februara film će biti na redovnom bioskopskom repertoaru.


-TANJUG

Fun, Gotje i Mumford & Sons glavni dobitnici Gremija

LOS ANĐELES - Bendovi ''Fun'' i ''Mumford & Sons'' kao i australijski pevač Gotje glavni su dobitnici 55. dodele Gremi nagrada, održane sinoć u "Stejpls centru" u Los Anđelesu, dok je najveći broj priznanja - čak četiri, otišao u ruke indi-rok grupe ''The Black Keys''.

"We Are Young", hit njujorške grupe ''Fun'', proglašen je za pesmu godine, a ovaj bend dobio je i nagradu za najboljeg novog umetnika.

Svetski hit "Somebody That I Used To Know", čiji je autor belgijsko-australijski umetnik Gotje, dobio je nagradu za snimak godine i još dve nagrade, dok je "Babel" britanskog sastava ''Mumford & Sons'' proglašen albumom godine.

Engleskom folk-rok sastavu nagradu je uručila Adel, koja je dobila prvu nagradu večeri - za solo izvođenje uživo pop pesme "Set Fire To The Rain".
''The Black Keys'' su dobili četiri nagrade, uključujući Gremije za najbolju rok pesmu "Lonely Boy" i najbolji rok album "El Camino".

Nagradu za najbolji pop vokalni album odnela je Keli Klarkson za njen peti album ''Stronger'', Frenk Oušn je dobio Gremija za najbolji savremeni album, Pol Makartni dobio prestižnu nagradu za najbolji tradicionalni album ''Kišes on the Bottom'', dok je Rijana osvojila nagradu za najbolji kratki muzički video za numeru ''We Found Love'' koju izvodi sa Kelvinom Harisom.

Svečanu ceremoniju dodele nagrada otvorila je Tejlor Svift, prenele su agencije.

Svečanu dodelu nagrada Gremi obeležili su i brojni slavni pevači koji su zajedno izvodili hitove u čast muzičkih ikona, pa su tako Sting, Bruno Mars, Rijana i Zigi Marli izveli numeru Boba Marlija "Could You Be Loved".

Posle višegodišnje pauze pevač Džastin Timberlejk odlučio je da se vrati u pevačke vode pa je nakon 10 godina ponovo nastupio na dodeli prestižnih muzičkih nagrada izvodeći svoj novi singl ''Suite & Tie“, ali i novu pesmu.

Na dodeli je nastupio mladi britanski pevač Ed Širan zajedno sa pevačem Eltonom Džonom sa kojim je izveo svoj hit ''The A Team“.

Tokom večeri tradicionalno je odata počast onima koji preminuli prošle godine - Dejv Brubek, Endi Vilijams, Dona Samer, Robin Gib....


-TANJUG

Dobričin prsten Mikiju Manojloviću 16. februara

BEOGRAD - Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo u 2012. godini "Dobričin prsten" biće uručena istaknutom dramskom umetniku Predragu Mikiju Manojloviću na svečanosti 16. februara na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavilo je danas to udruženje.

Manojlović je 28. laureat ovog visokog staleškog i esnafskog priznanja.

U programu svečanog uručenja učestvovaće brojni domaći i inostrani pozorišni, filmski i muzički stvaraoci. Među njima su Haris Pašović, Paolo Mađeli, Slobodan Unkovski, Milan Vlajčić, Ružica Sokić, Jelisaveta Seka Sablić, Jovan Ćirilov, Bogdan Diklić, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Dušan Kovačević, Egon Savin, Jovan Maljoković Bend, Ljiljana Đurić ...

Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena velikana srpskog glumišta Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek), unikatne oslikane diplome (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), kao i objavljivanja monografije posvećene laureatu.

U konkurenciji za nagradu ovoga puta bilo je 15 glumica i glumaca. Žiri je odluku doneo 14. decembra prošle godine, većinom glasova. U žiriju si bili glumci Ružica Sokić, Predrag Ejdus i Vojislav Brajović (prethodni dobitnici Dobričinog prstena) i Dušanka Stojanović Glid, teatrolog Ksenija Šukuljević Marković, reditelj Slavenko Saletović i dramski pisac Igor Bojović. Predsedavao je Predrag Ejdus.

Finansijsku pomoć dodeli nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda, a podršku organizaciji svečanosti Jugoslovensko dramsko pozorište.



-TANJUG

Uručene Vukove nagrade za 2012. godinu

BEOGRAD - Vukove nagrade za 2012. godinu za naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, uručene su danas u Svečanoj sali Predsedništva Srbije.

Ministar kulture Srbije Bratislav Petković, obraćajući se prisutnima, istakao je da je Vukova nagrada, koju Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje 49. put, "iskaz poštovanja za delatnost istaknutih pojedinaca, ali i priznanje našoj kulturi i nauci u celini".
ž"Delo Vuka Stefanovića Karadžića je raznovrsno i razuđeno i pokriva mnoge segmente društvenog života, tako su i ovogodišnji dobitnici nagrade sa imenom našeg velikog jezičkog reformatora, ljudi koji su dali veliki društveni doprinos u različitim oblastima. To je posebna vrednost Vukove nagrade i dokaz da ona zaista reflektuje suštinu prosvetiteljske misije Vuka Kardžića", ocenio je Petković.

On je naglasio da upravo zbog te širine smatra Vukovu nagradu posebno značajnom, jer "skreće pažnju na delatnike u mnogim oblastima srpske kulture i nauke koje neretko neopravdano bivaju skrajnute i zapostavljene".

Predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije Ljubivoje Ršumović se zapitao kako da se Vuku Karadžiću odužimo za ogromno delo koje nam je ostavio.
"Možda tako što ćemo neprestano tragati i nalaziti načine da Vukovu misao i rad spasimo od banalnih interpretacija, čuvati da ne potonu u crne rupe potrošačke lenjosti i ravnodušnosti, da nam se ognjište srpskog jezika, karaktera i duha narodnog ne pretvori, ako se već nije pretvorilo, u pepelište i bunjište pretrpano tuđicima, varvarizmima i snobovskim poštapalicama preuzetim iz drugih jezika", istakao je on.

"A na Vuku je da nas i dalje opominje i hrabri da trudbenički istrajno tražimo i nalazimo i čuvamo nove iskre narodne mudrosti, moralnih normi, jezičkih zakona i da ih prilagođavamo novom vremenu i novim elektronskim, digitalnim generacijama", dodao je Ršumović.

Dobitnici Vukove nagrade za 2012. su književnik i urednik prof. Marija Bišof (Beograd), Izdavačka kuća "Pravoslavna reč" iz Novog Sada, naučni savetnik dr Bojan Jovanović (Beograd), koreograf i etnolog Slavica Mihailović (Kragujevac), saopštila je KPZS. Među laureatima su i osnovna škola "Lazar Savatić" iz Zemuna, istoričar umetnosti mr Uglješa Rajčević (Beograd), književnik Selimir Radulović (Novi Sad), bibliotekar Dragana Tipsarević (Kraljevo), galerista i publicista dr Momčilo Moša Todorović (Beograd) i profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Miladin Ševarlić (Beograd).

Izuzetna Vukova nagrada uručena je direktoru i glavnom uredniku kompanije "Novosti" Manojlu Vukotiću, istoričaru književnosti i teatrologu prof. dr Rašku Jovanoviću i istoričaru umetnosti, filmskom i televizijskom reditelju Đorđu Kadijeviću.

U ime svih laureata na nagradi je zahvalio Vukotić, istakavši da "ne postoji ponosnije ime koje bismo prigrlili od Vuka Karadžića, najslavnijeg preporoditelja nacionalne kulture".
"On je umni stožer oko kojeg je ispletena srpska narodna pamet. On je naša sudbina. Mera našeg znanja. Međaš našeg uspravljanja. Ponos naše samobitnosti", ocenio je Vukotić.

On je podsetio da je Vuk Karadžić srpsku kulturu uveo u evropske tokove, bio veliki pobornik usvajanja evropskih pravila života i znanja, ali opominjao da valja raditi prema svojim potrebama i misliti svojom glavom. Vuk je, dodao je Vukotić, podario narodu najjednostavnije pismo na svetu i osvetleo 30 savršenih, jednostavnih i lepih ćiriličnih slova.
"Što mi tako, danas, ne umemo da razgovaramo sa ocvetalom Evropom? Što mi danas tako ne možemo da saopštimo uštogljenim evropskim činovnicima, kada nam svaki čas postavljaju po jednu novu zamku i ucenu? Što se pred njim (Vukom) brukamo i danas imamo više od milion nepismenih građana Srbije? Što onda, danas više nego ikada, ta (ćirilična) slova nasilno brišemo, gutamo, proterujemo, tamnimo u ime belosvetskog pomodarstva i androidne diktature jednoobraznih?", zapitao se Vukotić.

Vukova nagrada se sastoji od diplome (rad akademskog slikara Radomira Stevića Rasa), plakete sa likom Vuka Karadžića (rad akademskog vajara Nebojše Mitrića, u izradi umetnicke livnice "Jeremić") i umetničkih slika akademskih slikara Momčila Antonovića i Ljubodraga Jankovića.

Odluku o dobitnicima doneo je žiri u sastavu: akademski slikar prof. Momčilo Antonović, kompozitor prof. Svetislav Božić, književnik prof. Milovan Vitezović (predsednik), istoričar Žarko Dimić, muzički umetnik Bora Dugić, dramska umetnica Rada Đuričin, književnik i prevodilac prof. Dragan Mraović, književnik Ljubivoje Ršumović, profesor Univerziteta u Beogradu dr Darko Tanasković.

Generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić pozdravio je prisutne, između ostalog, potpredsednika Narodne skupštine Srbije Konstantina Arsenovića, predsednika Skupštine grada Beograda Aleksandra Antića, izaslanika patrijarha Irineja, episkopa renezijanskog Andreja, episkopa hvostanskog Atanasija (Rakitu), potpredsednika SANU Ljubišu Rakića, savetnika predsednika Srbije Olivera Antića, državne sekretare, pomoćnike ministara, predstavnicke poslaničkih grupa i druge.


-TANJUG