BEOGRAD - Izložba umetničkih fotografija pod nazivom "Srpski manastiri i crkve na Kosovu i Metohiji" otvorena je danas u Arhivu Srbije povodom SretenjA - Dana državnosti Srbije.
Prisutne je pozdravio direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić, a Episkop bački Irinej je primetio da nam izložene fotografije srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji "pomažu da svedočimo pred samima sobom, jer nam je to potrebno, ali i pred drugima šta te svetinje znače i zašto se mi toliko za njih borimo".
Perišić je rekao da su odlučili ove godine da povodom najvećeg praznika države Srbije predstave javnosti umetničke fotografije srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, koje su 2009. postavili oko porte Hrama Sv. Spiridona u Trstu, kada su izazvale veliko interesovanje italijanske publike i medija.
Direktor Arhiva Srbije je, pozivajući se na najnovije podatke Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, rekao da je od donošenja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 na Kosovu i Metohiji uništeno, oštećeno i oskrnavljeno oko 150 crkava, manastira i drugih objekata.
Takođe je pokradeno ili uništeno više od 10.000 ikona, crkvenih umetničkih i bogoslužbenih predmeta, a uništeno je ili oštećeno oko 6.000 nadgrobnih spomenika na oko 350 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 srpskih pravoslavnih grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik.
Episkop Irinej je rekao da je neshvatljiva pretenzija onih koji ruše svetinje i ono što je od njih ostalo, da u isto vreme tvrde kako su to njihovi spomenici, da su srpski pravoslavni monasi, na primer u Dečanima, otimači i uzurpatori Dečana od njih koji ih ruše.
On je ocenio da je veoma važno što je Arhiv Srbije na "ovako divan način prikazao ono što je najvrednije, najsvetlije i krajnje neprolazno u srcu Stare Srbije, u srcu Kosova i Metohije, što je deo i kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a".
"Ne treba da se iznenadimo, jer mnogi u svetu, nemajući nikakvih informacija i znanja ni iz istorije, ni iz istorije arhitekture i umetnosti, ako zaista jednog dana poveruju da su to spomenici onih koji su ih rušili, a da smo mi uzurpatori, mi koji smo ih stvarali", dodao je on.
Episkop Irinej je rekao da se za crkve i manastire na Kosovu i Metohiji može reći da su "namoljeni hramovi" - "trajna liturgija koja neprekidno teče, tišina rečitija od svake reči", što, kako je primetio, provejava i zrači i sa izloženih fotografija.
Episkop je konstatovao i da je jedna od najsramnijih i najtužnijih tema o kojoj se u jednom delu naših medija spekuliše ta da Srpska pravoslavna crkva nema pravo da govori o Kosovu i Metohiji i nema pravo da ima mišljenje u dogovoru sa političkim vođstvom zemlje ili bilo kojim drugim faktorima. "To smatram pođednakim rušilačkim vandalizmom sa onim o kome je gospodim Perišić govorio, sa skrnavljenjem svetinja", dodao je on.
Na izložbi u Arhivu Srbije predstavljene su umetničke fotografije manastira Pećke patrijaršije, crkve Bogorodice Ljeviške, manastira Gračanice, manastira Dečana, manastira Zočišta, crkve Sv. Nikole, crkve Sv. Nedelje i manastira Sv. Jovana Preteče u Velikoj Hoči, kao i manastira Sv. Joanikija Devičkog u Deviču.
Autor izložbe, rukovodilac Mikrofilmskog centra Arhiva Srbije i član Fotografske sekcije ULUPUDS-a, Aleksandar Radoš je u periodu od 1998. do 2009. godine fotografisao veliki broj srpskih manastira i crkava.
Reditelj Emir Kusturica, koji je trebalo takođe da govori na otvaranju, bio je sprečen da prisustvuje, kako je Perišić rekao, iz zdravstvenih razloga.
Posetioci postavku mogu da pogledaju do 30. marta.
-TANJUG
Perišić je rekao da su odlučili ove godine da povodom najvećeg praznika države Srbije predstave javnosti umetničke fotografije srpskih manastira i crkava na Kosovu i Metohiji, koje su 2009. postavili oko porte Hrama Sv. Spiridona u Trstu, kada su izazvale veliko interesovanje italijanske publike i medija.
Direktor Arhiva Srbije je, pozivajući se na najnovije podatke Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, rekao da je od donošenja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 na Kosovu i Metohiji uništeno, oštećeno i oskrnavljeno oko 150 crkava, manastira i drugih objekata.
Takođe je pokradeno ili uništeno više od 10.000 ikona, crkvenih umetničkih i bogoslužbenih predmeta, a uništeno je ili oštećeno oko 6.000 nadgrobnih spomenika na oko 350 srpskih pravoslavnih grobalja, dok na više od 50 srpskih pravoslavnih grobalja ne postoji nijedan čitav spomenik.
Episkop Irinej je rekao da je neshvatljiva pretenzija onih koji ruše svetinje i ono što je od njih ostalo, da u isto vreme tvrde kako su to njihovi spomenici, da su srpski pravoslavni monasi, na primer u Dečanima, otimači i uzurpatori Dečana od njih koji ih ruše.
On je ocenio da je veoma važno što je Arhiv Srbije na "ovako divan način prikazao ono što je najvrednije, najsvetlije i krajnje neprolazno u srcu Stare Srbije, u srcu Kosova i Metohije, što je deo i kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a".
"Ne treba da se iznenadimo, jer mnogi u svetu, nemajući nikakvih informacija i znanja ni iz istorije, ni iz istorije arhitekture i umetnosti, ako zaista jednog dana poveruju da su to spomenici onih koji su ih rušili, a da smo mi uzurpatori, mi koji smo ih stvarali", dodao je on.
Episkop Irinej je rekao da se za crkve i manastire na Kosovu i Metohiji može reći da su "namoljeni hramovi" - "trajna liturgija koja neprekidno teče, tišina rečitija od svake reči", što, kako je primetio, provejava i zrači i sa izloženih fotografija.
Episkop je konstatovao i da je jedna od najsramnijih i najtužnijih tema o kojoj se u jednom delu naših medija spekuliše ta da Srpska pravoslavna crkva nema pravo da govori o Kosovu i Metohiji i nema pravo da ima mišljenje u dogovoru sa političkim vođstvom zemlje ili bilo kojim drugim faktorima. "To smatram pođednakim rušilačkim vandalizmom sa onim o kome je gospodim Perišić govorio, sa skrnavljenjem svetinja", dodao je on.
Na izložbi u Arhivu Srbije predstavljene su umetničke fotografije manastira Pećke patrijaršije, crkve Bogorodice Ljeviške, manastira Gračanice, manastira Dečana, manastira Zočišta, crkve Sv. Nikole, crkve Sv. Nedelje i manastira Sv. Jovana Preteče u Velikoj Hoči, kao i manastira Sv. Joanikija Devičkog u Deviču.
Autor izložbe, rukovodilac Mikrofilmskog centra Arhiva Srbije i član Fotografske sekcije ULUPUDS-a, Aleksandar Radoš je u periodu od 1998. do 2009. godine fotografisao veliki broj srpskih manastira i crkava.
Reditelj Emir Kusturica, koji je trebalo takođe da govori na otvaranju, bio je sprečen da prisustvuje, kako je Perišić rekao, iz zdravstvenih razloga.
Posetioci postavku mogu da pogledaju do 30. marta.
-TANJUG
