O serijalu, ali i o sadržaju četvrte knjige, koja je uvrštena u ediciju "Svedoci epohe" govorili su, pored autorke, urednik Petar Arbutina, prof. dr Gojko Tešić, direktor Kinoteke Radoslav Zelenović i predstavnik za štampu "Službenog glasnika" Gordana Milosavljević.
Knjiga je rezultat želje autorke da od zaborava sačuva poruke izuzetnih ljudi sa naše javne scene, koji su joj bili sagovornici u njenoj kultnoj TV emisiji koja je od 1992. emitovana, sa povremenim prekidima, na Trećem kanalu, BK televiziji i Studiju B sve do 2006. godine.
Kako je rekla Milosavljevićeva, ono što je specifično za četvrtu knjigu intervjua je to da među sagovornicima nema političara već su ljudi iz kulture, nauke i medija, ali ih sve povezuje činjenica da su se retko pojavljivali u medijima, a još manje su bili spremni da govore o sebi.
Kao iskusni televizijski novinar, Milosavljevićeva je koleginici odala priznanje da je, ne samo izuzetno vešto vodila razgovore, već je sagovornike navodila de se otvore pred kamerama i govore o onome što je za njih, lično, veoma važno, nezavisno od posla kojim se bave, što je pravi novinarski poduhvat.
"To nije bila trač rubrika o slavnima, već dijalog o suštastvenim pitanjima važnim u životu gosta i autorka je pomerila granice klasičnog televizijskog intervjua", istakla je Milosavljević i dodala da je "iznenađujuće, majstorski, razgovore pretočila iz televizijske u pisanu formu". Ona je skrenula pažnju i na veoma informativne i kvalitetne uvodne tekstove koji prethode svakom razgovoru.
Arbutina, je priznao da ima uvek izvestan otklon prema knjigama intervjua, posebno ako su vođeni pred kamerama ali da ga je impresionirao koncept autorske TV emisije "Dok anđeli spavaju" jer toga više nema u elektronskim medijima.
Za njega je ova knjiga dokaz da dobri intervjui ostaju takvi, bez obzira na medijume koji ih prenose. "Intervjui Rajevićeve su izdržali najtežu proveru pošto su izgubili 'podršku' TV slike a ostale su samo reči" ocenio je Arbutina.
Za njega je veliki uspeh autorke što je navela da "progovore" zanimljive i važne osobe sa kojima je "teško razgovarati" ali pošto je prepoznala da one, iza te fasade, kriju veoma bogate ličnost prihvatila je izazov. .
Zelenović koji je bio sagovornik Rajevićeve i taj razgovor se nalazi u knjizi, izrazio je zahvalnost što ga je autroka "smesila u tako ugledno društvo". On je kao istoričar filma prepoznao značaj ovih intervjua kao istorijskog svedočanstva o ljudima i vremenu u kome su živeli i delovali na planu kulture.
Tešić je procenio da je dokumentarnost knjiga od i izuzetne važnosti jer se na osnovu razgovora može rekonstruisati kulturni život jedne epohe. On je skrenuo pažnju na neke sagovornike koji su bili ili jesu skrajnuti. Tešić kao profesor književnosti i kritičar prepoznao je da knjiga poseduje literarnu dimenziju jer autorka razotkriva i tamne strane sagovornika i za njega to nisu intervjui već "stvaralački dijalozi".
Autorka je priznala da su je uvek intrigirali "čudaci" jer su zanimljiviji od "normalnih" osoba i susrete sa njima je videla kao "razmenu misli".
Tekstovi su ilustrovani fotografijama iz albuma sagovornika, a u četvrtoj knjizi su "gosti": Dragan Babić, Olja Bećković, Mirjana Bobić Mojsilović, Vladimir Volkova, Pjer Mari Galoa, Milan Gutović, Milovan Danojlić, Vladimir Dimitrijević, Radoslav Zelenović, Sergij Lukač, Dušan Peškir, Dušan Prelević, Ljubiša Ristić, Slobodan Turlakov, Milanka Udovički.
-TANJUG
