U obrazloženju žirija navodi se da se Gatalicin roman izdvojio od ostalih po umetničkoj reviziji odnosa u Prvom svetskom ratu. Prateći sudbine stotina slavnih i anonimnih junaka i kombinujući fantastični sa dokumentacionim pristupom Aleksandar Gatalica je načinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji.
Suprotstavljajući se lokalnom i tradicionalističkom pogledu na prošlost, Gatalica koristi istoriju kao živo poprište ljudskog iskustva, dugog propadanja i neugasle nade, navodi se u obrazloženju.
Žiri je radio u sastavu: Vasa Pavković, predsednik, Vladislava Gordić Petković, Mića Vujičić, Ljiljana Šop i Mileta Aćimović Ivkov.
Za "Veliki rat" glasali su Pavković, Aćimović Ivkov i Šop, dok su za roman Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" glasali Gordić Petković i Vujičić.
Gatalica je novinarima rekao da je NINova nagrada za njega čast i dodao da je "Veliki rat" najvažniji roman koji je napisao. On je rekao i da ga raduje što je nagradu dobio sa tri a ne sa pet glasova "jer je to dobro za srpsku književnost".
U konkurenciji za prestižno priznanje bila su 164 romana, a u najuži izbor, pored Gatalice, uvršćeno je pet: "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike", "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ, roman Katarine Brajović "Štampar i Veronika" (Oktoih i Štampar Makarije), "Nesreća i stvarne potrebe" Ivančice Đerić (Rende) i delo Lasla Blaškovića "Posmrtna maska" (Arhipelag).
Novčana protivvrednost NIN-ove nagrade za roman godine je milion dinara a sponzor je kompanija Danube Foods Group. Svečano uručenje je u ponedeljak, 21. januara u Skupštini grada.
"Veliki rat" je epski velik, a savremen roman o najvećem istorijskom preokretu na početku 20. veka. Nije to samo portret izvanredno mnogo ljudskih sudbina, već ubedljiva slika sloma velike nade u srećnu budućnost čovečanstva. Usred tog potresnog događaja nižu se neodoljive epizode o nečemu što je i stvarno i neverovatno, i izmišljeno i proživljeno, trijumfuju ljudska osećanja i senka pobede ostavlja svoj trag.
Prateći sudbine preko 70 junaka, na svim zaraćenim stranama, Gatalica je oblikovao pobednike i poražene, generale i operske pevače, vojnike i špijune, male, obične ljude uspevajući da obuhvati čitavu epohu.
Roman "Veliki rat" je već počeo da prevodi jedan od najboljih prevodilaca sa srpskog jezika na engleski Vil Firt koji dobro poznaje prozu Aleksandra Gatalice, a objavljivanje se planira za 28. jun 2014. godine, tačno na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, uz promociju u Londonu u kongresnom prostoru Vojničkog groblja britanskih ratnika iz Prvog svetskog rata, saopšteno je iz "Mono i Manjane".
-TANJUG
