"Naša književnost - bez premišljanja se može kazati, među najjačima na malo rasprostranjenim jezicima - gurnuta je u stranu. Naši klasici nisu dosegli ni delić slave sličnih pisaca koji su pisali na mađarskom, hebrejskom ili norveškom jeziku. Crnjanski je morao postati i francuski klasik, a nije; Pavić britanski, a nije; Meša Selimović hit među Nemcima, a ipak nije tako", primetio je Gatalica.
On je ocenio da je srpska književnost u poslednjih 50 godina delila isti osećaj osamljenosti i cešto proskribovanosti kao čitava Srbija, a nije prestajala da bude najbolji i najotvoreniji deo ovog društva. "Zamislite da smo imali niz državnika, kao što smo imali niz pisaca do danas, koliko bi ovo bila srećnija zemlja", dodao je.
"Naučimo se zato nešto od književnosti, naučimo nešto iz dela Mehmeda Meše Selimovića. Priča je vrsta diktature, roman je vrsta demokratije. Iako je srpska književnost ponikla na priči, roman je taj koju ju je proslavio u poslednjih pola veka. Upravo od drugog dela 'Seoba', 'Derviša i smrti', 'Zlatnog runa', 'Hazarskog rečnika' ili 'Sudbine i komentara' možemo naučiti da ne vredi odustajati od demokratije samo zato što ima svojih manjkavosti", naglasio je Gatalica.
"Kao i roman, i demokratija mora stalno da se unapređuje i ona je, kao imenitelj najvećeg stepena dosegnute slobode, starija od svig drugih pitanja. Sami smo, dakle, ali to ne sme biti opravdanje da sami ne odredimo visoke norme kojih ćemo se držati. Sam sam ovde pred vama, ali da je to izazvalo i za trenutak samosažaljenje, ne bi bilo 'Velikog rata'", istakao je laureat.
Nagradu "Meša Selimović", koja se sastoji od plakete - reljefa sa likom Meše Selimovića, povelje i novčanog iznosa od 300.000 dinara, dodeljuju Kompanija "Novosti", a u Velikom žiriju bilo je 50 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.
Kritičari su predložili 95 knjiga, a Gatalica je ubedljivo pobedio sa romanom "Veliki rat" u izdanju kuće "Mono i Manjana", za koji je već dobio NIN-ovu nagradu.
Članica žirija Ljiljana Šop je istakla da je, za razliku od dosadašnjih "naciolamentirajućih epopeja o sudbini u Prvom svetskom ratu, kakve čak ni ovde dugo nakon Drugog svetskog rata nisu bile poželjne, jer se smatralo da bacaju u zasenak heroizam novih žrtava i pobednika", Gatalica dao planetarnu sliku istorijskih događanja koja su zauvek promenila svet.
"'Velikim ratom' Aleksandar Gatalica je krunisao svoju trilogijsku sagu o 20. veku, dokazavši da je književna fantastika možda i najrealniji način da se o njegovim ratovima i mirovima, zločinima i kaznama, umetničkim usponima i moralnim padovima ispriča proča iz vizure 21. stoleća...Autor je stvorio monumentalnu fresku koja se ne zaboravlja i ponudio umetničku istinu koja ledi krv u žilama, ali i uliva snagu svakom pojedincu da svoj vek i svoj komad života u njemu ne straći na zlo, glupost, ideološke tlapnje i bolesne fantazije vlastodržaca", ocenila je Šop.
Član žirija Petar Pijanović je na ceromoniji uručenja nagrade istakao da "Veliki rat" ne pripoveda samo o prošlom, nego i našem i svakom drugom vremenu.
"Veliki narativ Aleksandra Gatalice u inverziji prikazuje sve ono što bi trebalo da bude smisao ljudskog hoda kroz vreme, pa je baš zato ta inverzija puna i prava istina o svetu kakav jeste. Dobro je tu tek toliko dato da bi se još bolje osetila strašna moć zla", istakao je Pijanović.
-TANJUG
